Danas je VASKRS: Ovo su OBIČAJI koje su naši stari STROGO POŠTOVALI

Uskrs je dan kad se porodice okupljaju, domovi ispunjavaju toplinom, a srca verom i radošću. Tog dana Isus Hristos je vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima, od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji, darivao večni život. U čast ovog praznika naši stari su ustanovili niz običaja koji do danas žive.

Uskrs je pokretni praznik, koji najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, računato po novom, gregorijanskom kalendaru. Vaskrsenje se slavi tri dana, hrišćani se pozdravljaju sa: "Hristos vaskrse", a odgovaraju "Vaistinu vaskrse". Tako se pozdravlja do Spasovdana, četrdesetog dana od Uskrsa. Veliki petak, Velika subota i Uskrs, koji je uvek u nedelju, najznačajniji su dani u crkvenom kalendaru. Običaj je da se odmah ujutru ode u crkvu i pomoli za duše svojih predaka i zdravlje svojih potomaka.

Po završetku jutarnje liturgije počinje vreme mrsa i vaskršnje gozbe.

Uskršnji ručak počinje u vreme kad je običnim danima vreme za doručak. Ručak se obavlja u porodičnom krugu. Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube.

Ilustracija; Foto: Orest_U/Shutterstock

Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane i naglas čita "Očenaš".

Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za svečano postavljenu trpezu. Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani, i tada počinje tucanje.

Prilikom tucanja izgovara se "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu vaskrse".

Posle vaskršnjeg ručka nekad je bio običaj, a danas je to samo lepa uspomena, da cela porodica, svečano obučena, prošeta gradom i svrati na kafu i piće u neku gradsku kafanu.

Običaji za Uskrs

Za Uskrs valja ustati rano ujutru i ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Uskrsa osoba biti pospana i nesklona poslu.

Prvo se valja omrsiti vaskršnjim jajetom.

Ujutro se treba umiti vodom u kojoj su preko noći odstajali drenak, zdravac, bosiljak i crveno jaje - naši stari su verovali da to obezbeđuje dobro zdravlje.

Decu valja protrljati crvenim jajetom po obrazima, da budu zdrava i rumena.

U nekim krajevima Srbije uskršnje jaje treba zakopati u mravinjak, jer se veruje da to donosi sreću i napredak u domaćinstvu. Domaćice iz Ježevice u mravinjak spuštaju staru čuvarkuću - simbolika je prelepa, posebno za mlade bračne parove.

Čuvarkuća se čuva i da bi se, ako počne grad, iznela pred kuću. Ona, verovali su naši stari, zaustavlja ovu elementarnu nepogodu

Za ovaj dan svaki ukućanin treba da dobije nešto novo od odeće i obuće. Za odlazak u crkvu i svečani ručak oblači se najlepša odeća.

Veruje se da su u sedmici od Uskrsa do Tomine nedelje vrata raja otvorena i da duše svih koji u tim danima umru idu pravo u raj.