Znate li zašto kutije za picu IMAJU RUPICE SA STRANE? Odgovor će vas iznenaditi...

Da li ste se ikada zapitali zašto kutija za picu ima rupice – iako želimo da naša kaprićoza, margarita ili kvatro formadži ostanu što duže tople?

Na prvi pogled, to deluje kao dizajnerska greška. Međutim, te male rupice su pravo inženjersko čudo – bez njih, vaša pica možda nikada ne bi bila onako hrskava i ukusna, piše City Magazine.

Kada se pica izvadi iz rerne, ona je vruća i počinje da ispušta veliku količinu pare. A para je – za koricu – prava katastrofa. Ako se pica odmah zatvori u hermetički zatvorenu kutiju, ta vlaga ostaje zarobljena, a rezultat je gnjecava, mekana korica koja se raspada pri svakom zalogaju. Tu na scenu stupaju rupice! One omogućavaju da višak pare „izađe” iz kutije i tako čuvaju hrskavost testa – ono što picu čini omiljenom širom sveta.

Mnogi proizvođači savetuju da se pica ostavi nekoliko sekundi na vazduhu pre pakovanja, ali ključni korak je otvaranje rupica na kutiji. Tako se sprečava zadržavanje vlage, a time i neželjena mekoća.

• Pokrenula je ŽESTOKU RASPRAVU zbog JEDNOG SASTOJKA NA PICI: „To je neka vrsta ritualnog kažnjavanja“!
• Znate li zašto su KUTIJE za picu ČETVRTASTE, a ne okrugle? Razlog je zapravo vrlo jednostavan...
• Zašto vaša pica NIJE KAO ONA IZ RESTORANA? Ovo su najčešće GREŠKE koje pravite...

Ironično, rupice u kutiji ne hlade picu – naprotiv, pomažu joj da ostane topla. Zahvaljujući svojim malim dimenzijama i strateškom položaju (najčešće sa strane), omogućavaju dovoljno ventilacije da para izađe, ali da se toplota zadrži.

Za današnju kutiju za picu možemo da zahvalimo Domino’s Pizza-i i njenom osnivaču Tomu Monaganu. On je 1960-ih, u saradnji sa firmom Triad, razvio modernu kutiju poznatu kao Michigan box. Zanimljivo, prve verzije nisu imale rupice, pa su ih zaposleni ponekad sekli ručno. Danas su rupice najčešće unapred probušene ili označene, ali i dalje ih često treba ručno „aktivirati“.

Pre nego što su kutije postale standard, pice su se u Napulju nosile u bakarnim posudama zvanim stufa, dok su se u SAD-u umotavale u papirne kese – što zvuči zanimljivo, ali je bilo pogubno za testo. Kutije za picu postale su popularne tek posle Drugog svetskog rata, paralelno s eksplozijom popularnosti pice.

Bez obzira na stil – tanka, debela, napolitanska ili američka – sve pice zahtevaju ventilaciju. Čak i ako nisu posebno hrskave, testo mora ostati suvo i čvrsto, jer je to osnova dobrog ukusa i teksture. Sledeći put kada otvorite kutiju i osetite topli oblak pare koji vas zapahne, setite se: te male rupice nisu slučajnost. U svetu u kojem mnogo toga nema smisla, lepo je znati da – barem kada je reč o pici – one imaju svoju svrhu.

Komentari (0) Ostavi komentar