Minimalizam u estetskoj medicini – lepota je u detaljima

Iz osećaja da izgledate odmorno, negovano i nekako svoje. U svetu estetske medicine, ovo se sve češće prevodi kroz jednu reč: minimalizam. I dok su prošlu deceniju obeležili preterani fileri, preterano konturisanje i trendovi koji su više ličili na masku nego na negu, minimalizam u estetskoj medicini diktira nešto sasvim suprotno - suptilnost, eleganciju i prirodnost.

Suptilna osveženja umesto drastičnih promena

U estetici se minimalizam ne definiše odsustvom tretmana, već mudrim biranjem istih. Umesto da menjamo ono što jesmo, sve više žena, ali i muškaraca, bira da istakne ono što im je priroda već dala. Nema potrebe za agresivnim transformacijama kada se sitnim, pažljivo doziranim estetskim intervencijama može postići efekat svežine, odmora i blistavosti.

Jedan od najčešćih estetskih zahteva sa kojima se dermatolozi i estetičari danas sreću su: Hoću da izgledam kao ja, samo odmornije.

I upravo u tom balansu - između zadržavanja autentičnosti i želje da se osećamo bolje u svojoj koži - leži srž savremenog pristupa. U toj igri nijansi, hijaluronski fileri su idealno rešenje. Pravilno aplicirani, oni ne menjaju crte lica, već ih osvežavaju. Popunjavaju sitne bore, vraćaju volumen koji se prirodno gubi s godinama i daju koži onu specifičnu elastičnost i sjaj koji podseća na mladalačku punoću. Ključ je, naravno, u meri. U dozi. U oku onoga ko ih aplicira.

Manje je više - i koža to zna

Savremene žene više ne jure večnu mladost. One teže vitalnosti. Žele da im koža diše, da im lice ima emociju, da osmeh ostane njihov. I zato estetski tretmani više nisu tu da zamrznu godine, već da daju koži novi život.

Minimalizam u ovom kontekstu znači da ne želimo da izgledamo kao neko drugi. Ne želimo komentare tipa: “Šta si to radila na licu?” Već one suptilne: “Izgledaš odlično, ne mogu da odredim zašto.” Upravo tu se i nalazi razlika.

Ne treba zaboraviti ni emocionalni aspekt. Kada se žena pogleda u ogledalo i vidi da joj lice izgleda odmorno. Taj momenat može da promeni tok dana. Ili celog meseca, godine, pa čak i života.

U prilog ovoj filozofiji govori i istraživanje objavljeno 2022. godine u Journal of Clinical and Aesthetic Dermatology, koje je pokazalo da su žene koje su prošle kroz minimalno invazivne estetske procedure (poput filera ili neuromodulatora) beležile značajan porast samopouzdanja, zadovoljstva izgledom i psihološkog blagostanja. Posebno zanimljivo je da su kombinovani tretmani (poput hijaluronskih filera i botoksa) imali najizraženiji efekat na subjektivni osećaj mladolikosti i pozitivne percepcije u ogledalu.

Zanimljivo je da su ispitanice češće dobijale komentare da izgledaju odmorno, zadovoljno i blistavo, a ne nužno mlađe. Ovo dodatno potvrđuje tezu da efekat tretmana nije samo fizički, već i psihološki, i da upravo u tome leži njegova snaga.

Minimalizam u estetskoj medicini: Tretmani koji podržavaju prirodan izraz

Koji su to tretmani koji se danas sve više primenjuju u estetici, a podržavaju trend manje je više?

• Hijaluronski fileri u malim dozama, za osvežavanje regije ispod očiju, blagu definiciju usana ili diskretno vraćanje volumena u obraze.
• Botoks u mikro dozama, naširoko poznat i kao “baby botox”, koji ne pegla lice već ublažava umoran izraz i tenziju prisutnu u predelu čela.
• Biorevitalizacija i skinboosteri, koji hidriraju kožu iznutra i vraćaju prirodni sjaj.
• Tretmani mezonitima, kada je potrebna blaga zategnutost, ali bez efekta liftinga.
• Laserski ili hemijski pilinzi u blagim varijantama, koji podmlađuju teksturu kože, ali ne narušavaju njenu barijeru.

Naravno, minimalizam ne podrazumeva iste tretmane za sve, već individualni pristup. Razumevanje proporcija, fizionomije, karaktera i načina života osobe.

S tim u vezi, tretman koji će savršeno odgovarati tridesetpetogodišnjoj mami dvoje dece koja želi da “osveži lice” neće biti isti kao onaj za dvadesetpetogodišnju ženu koja želi da umanji prve znakove starenja. Isto važi i za muškarce. Zapravo, minimalizam u estetici sve više postaje i muška tema, naročito kada se govori o prirodnoj svežini lica.

U estetskim krugovima sve češće se koristi i fraza “invisible work”, kada je intervencija toliko suptilna da niko ne može da je prepozna, ali svi primećuju da izgledate nekako bolje. U tome leži prava umetnost.

Kome je ovaj pristup namenjen?

Ukratko, namenjen je svima koji žele da zadrže svoju autentičnost. Onima koji ne žele savršeno lice, već ono koje odiše negom, vitalnošću i sigurnošću. Minimalizam je odgovor za one koji ne prate trendove slepo, već slušaju sebe.

To su žene koje se neće zadovoljiti jednim tretmanom ako im lice posle njega izgleda ukočeno. One koje ne žele instant mladost, već održivu negu, ali i one koje razumeju da se lepota ne meri godinama, već utiskom.

Lepota zaista jeste u detaljima

U doba kada se na društvenim mrežama promoviše preterivanje, snagu ima onaj ko zna kada da stane. Kada govorimo o estetskoj medicini, to znači znati kada je dovoljno.

Zato minimalizam u estetskoj medicini ne treba posmatrati kao prolazan trend, već kao evoluciju razumevanja onoga što lepota zaista jeste. On vraća fokus na osobu, a ne na proceduru. Na autentičnost, a ne na uniformisanost. Na emociju, a ne na efekat. U estetskom pristupu, kao i u umetnosti, pravi majstori znaju da nije sve u onome što se dodaje, već u onome što se ne dira. Rešenje je, dakle, u pažljivom posmatranju lica, u slušanju potreba klijenta i u razumevanju da lepota nije u simetriji, već u izrazu. U onim sitnim korekcijama koje ne menjaju osobu, već joj vraćaju onu verziju sebe koju najviše voli da vidi.

Izvor: Pubmed.ncbi.nlm.nih.gov