Zbog ovih grešaka u vaspitanju dete se povlači u sebe i ništa ne govori roditeljima

Međutim, poverenje se ne gradi velikim gestovima, već svakodnevnim razgovorima i načinom na koji roditelji reaguju kada im se dete poveri.

Deca se retko zatvore preko noći, već postepeno zaključuju da nema smisla da govore o svojim osećanjima ako očekuju osudu ili kritiku. Ovo su neke roditeljske navike koje mogu otežati otvorenu komunikaciju.

Pretvaranje svakog razgovora u lekciju

Deca se roditeljima često obraćaju zato što žele da ih neko sasluša, a ne zato što odmah traže rešenje. Ako se svako priznanje završi dugim predavanjem o odgovornosti ili životnim lekcijama, mogu početi da povezuju iskrenost sa neprijatnim iskustvom. Zbog toga će sledeći put možda radije prećutati ono što ih muči. Roditeljima može pomoći da najpre saslušaju dete, a tek potom ponude savet, piše Times of India.

Ljutnja pre razgovora

Kada dete prizna grešku i odmah se suoči sa vikom ili ljutnjom, može steći utisak da iskrenost uvek vodi neprijatnim posledicama. To ne znači da greške treba zanemariti, već da je korisno prvo saslušati šta se dogodilo.

Smiren razgovor često ostavlja više prostora za učenje nego burna reakcija. Deca će lakše govoriti istinu ako osećaju da će roditelj prvo pokušati da ih razume.

Umanjivanje osećanja

Rečenice poput: "Preteruješ" ili "Nemaš razloga da budeš tužan" često imaju nameru da uteše dete, ali mogu postići suprotan efekat. Ono što odraslima deluje kao sitnica, detetu može biti veoma važan problem.

Ako se njegova osećanja redovno umanjuju, moglo bi zaključiti da nema smisla da ih deli sa drugima. Prihvatiti detetova osećanja ne znači složiti se sa svim, već pokazati da ga razumete.

Ilustracija; Foto: fizkes/Shutterstock

Upoređivanje sa drugima

Roditelji ponekad upoređuju dete sa braćom, sestrama ili vršnjacima kako bi ga podstakli na promenu. Ipak, takva poređenja često imaju suprotan efekat i mogu narušiti detetovo samopouzdanje.

Umesto da otvoreno govori o svojim problemima, dete može početi da ih krije kako bi izbeglo nova poređenja. Mnogo je korisnije usmeriti se na njegov napredak nego na tuđe uspehe.

Prekidanje dok govori

Deci je ponekad potrebno više vremena da objasne šta se dogodilo i kako se osećaju. Ako ih roditelji često prekidaju ili dovršavaju njihove rečenice, mogu steći utisak da ih niko zapravo ne sluša.

Strpljenje tokom razgovora pokazuje detetu da je njegovo mišljenje važno. Ponekad je najveća podrška jednostavno saslušati ga do kraja.

Korišćenje grešaka za prebacivanje

Ako roditelj kasnije, tokom svađe, ponovo pominje greške koje mu je dete poverilo, poverenje može oslabiti. Dete tada može zaključiti da će se njegova iskrenost jednog dana okrenuti protiv njega. Podsećanje na stare greške češće izaziva strah nego želju za promenom.

Deca se lakše otvaraju kada znaju da će njihovi trenuci ranjivosti ostati sigurni i da neće postati predmet budućih zamerki.