Sindrom najstarije ćerke: Moguće je da ste zbog ovog tereta nesrećne

Da li ste preterano odgovorni, čak i na sopstvenu štetu? Da li ste izuzetno samokritični i skloni perfekcionizmu? Ako je odgovor potvrdan, moguće je da ste najstarija ćerka. Iako ove osobine nisu isključivo vezane za prvorođene devojčice, često se povezuju s takozvanim sindromom najstarije ćerke.

Popularni video zapisi i memovi o izazovima s kojima se suočavaju najstarije ćerke, od preuzimanja odgovornosti odraslih još u detinjstvu do organizovanja porodičnih okupljanja, imaju podršku u stvarnosti. Terapeuti upozoravaju da im na putu prema većem zadovoljstvu u životu često stoji jedna velika prepreka, prekomerna odgovornost.

Teret odgovornosti

Prema Natali Mur, bračnoj i porodičnoj terapeutkinji, najstarije ćerke često se "osećaju preterano odgovornima za svoju primarnu porodicu". To može uključivati brigu za mlađu braću i sestre, ali ponekad i za roditelje. Uz to često nose i takozvani mentalni teret, obavljaju brojne nevidljive zadatke koji su važni za funkcionisanje porodice.

"Taj osećaj odgovornosti se može proširiti i na druge odnose, pa se osećaju preterano odgovornima u svojim porodicama i domovima, ali i na poslu", navodi Mur. "One uvek moraju da budu te koje će se pobrinuti da sve bude urađeno i da svi na vreme obave svoj deo posla."

Uloga zamenskog roditelja

Za mnoge najstarije ćerke osećaj odgovornosti ide toliko daleko da počinju da preuzimaju roditeljsku ulogu. "Jedna od ključnih stvari za najstarije ćerke jeste to što često nose deo roditeljskog tereta", kaže terapeutkinja Danika Haris. "Ponekad im se direktno kaže da su odgovorne, ali puno češće je to nešto što se implicitno događa u okviru porodičnog sistema."

Takva očekivanja često stvaraju snažan perfekcionizam. "Najstarija devojčica gotovo uvek čuje rečenicu: 'Ti si ona zbog koje nikad ne moram da brinem'. Time su stavljene u ulogu u kojoj misle: 'Oh, ne smem da uzrokujem brigu svojim roditeljima'", kaže Haris.

Posledice u odrasloj dobi

Takvi obrasci često se nastavljaju i u odrasloj dobi. "Morate imati na umu da su te porodične uloge i očekivanja razvijene u vrlo ranom uzrastu, pa ih često nismo ni svesni", objašnjava Mur. "To je nešto što najstarije ćerke jednostavno rade bez razmišljanja."

Posledice mogu biti ozbiljne. "Kada bilo ko preuzme više odgovornosti nego što je primereno ili nego što može podneti, veća je verovatnoća da će se osećati preopterećeno", kaže Mur. "Mogu da izgorim, mogu da iskusim simptome anksioznosti ili depresije."

Kako izaći iz tog obrasca

Stručnjaci ističu da je prvi korak osvestiti svoju ulogu u porodici. "Prvi korak u bilo kakvoj promeni ponašanja jeste svest, postati svestan uloge, razumeti odakle je potekla te primetiti šta vam se u toj ulozi sviđa, a šta ne", savetuje Mur.

Haris preporučuje i rad na takozvanom unutrašnjem detetu. "Često tražim od klijentkinja da istraže šta su propustile u detinjstvu, jer su bile prezauzete preuzimanjem prevelike odgovornosti", kaže ona.

Važno je i razvijati više saosećanja prema sebi. "Zaista verujem da se, kada možemo da se opustimo i budemo nežni prema sebi, svaka stvar u našem životu menja", dodaje Haris.