10 načina na koje ODRASLA DECA mogu da POVREDE SVOJE RODITELJE

U detinjstvu roditelji deci pružaju emotivnu podršku i usmeravaju ih kroz život. Uloge roditelja i deteta tada su jasno definisane. Međutim, kako deca odrastaju i postaju nezavisna, te granice se često zamagljuju.

Roditelji se mogu zapitati šta još mogu da ponude svojoj deci ili kada će njihova deca nešto pružiti zauzvrat.

Posebno to osećaju kada odrasla deca rade stvari koje nesvesno čine da se roditelji osećaju nevoljeno. Postavlja se i pitanje da li deca treba da brinu o svojim roditeljima u starosti.

Evo nekoliko primera ponašanja zbog kojih se roditelji tako osećaju:

1. Zanemarivanje porodičnih tradicija

Porodične tradicije simbolizuju zajedništvo i pripadnost. Kada odrasla deca zanemaruju tradicije, to šalje poruku da roditelji više nisu važni. Iako je normalno da svako stvara svoje rutine, učešće u tradicijama pokazuje poštovanje prema vrednostima koje su roditelji preneli. Posebno je važno odvojiti vreme za takve trenutke tokom praznika ili porodičnih okupljanja.

2. Manjak komunikacije

Roditelji često osećaju usamljenost kada im deca odu iz doma. Psiholog Guy Winch ističe da usamljenost može stvoriti osećaj odbacivanja, što roditelje sprečava da sami započnu razgovor. Jednostavni gestovi poput kratke poruke, slike ili poziva mogu značiti mnogo. Takvi mali znaci pažnje pokazuju roditeljima da su i dalje deo života svoje dece.

3. Ne dele važne trenutke

Roditelji žele da budu deo života svoje dece, čak i kada deca imaju svoje porodice. Deljenje životnih uspeha – poput razgovora za posao ili prvog koraka unuka – pomaže roditeljima da se osećaju povezano. Ne radi se samo o velikim stvarima, već i o sitnicama iz svakodnevnog života koje mogu da ulepšaju njihov dan.

4. Površno učešće u razgovorima

Kada deca tokom razgovora s roditeljima gledaju u telefon ili ih slušaju na pola uva, to ostavlja utisak da im roditelji nisu važni. Kako navodi konsultantkinja Ruth Schimel, aktivno slušanje jača poverenje i bliskost. Jednostavan čin potpune pažnje tokom razgovora može imati dubok emotivni efekat.

5. Javljanje samo kada nešto trebaju

Roditelji mogu da osećaju da ih deca koriste samo kao izvor finansijske pomoći ili kao "baka-servis". Svaki odnos zahteva ravnotežu davanja i primanja, pa je važno pokazati zahvalnost i brigu, a ne kontaktirati roditelje samo kada vam treba pomoć.

6. Posete kao obaveza

Kada deca dolaze kući samo zato što "moraju", roditelji to osete. Iako je prirodno da deca žele svoj prostor, povremene posete koje su motivisane iskrenom željom za povezivanjem imaju neprocenjivu vrednost.

7. Zanemarivanje zahvalnosti

Izražavanje zahvalnosti ključno je za svaki odnos. Kako kaže terapeutkinja dr Terri Orbuch, zahvalnost ne samo da jača veze, već zadovoljava i osnovne ljudske potrebe za priznanjem i bliskošću. Jednostavno "Hvala" može roditeljima pokazati da ih njihova deca cene.

8. Ignorisanje saveta

Roditelji dele savete iz ljubavi, ali odrasla deca to često doživljavaju kao kritiku. Iako je važno postaviti granice, ignorisanje saveta može roditeljima ostaviti utisak da njihovo iskustvo nije važno.

9. Često otkazivanje planova

Kada deca više puta otkažu dogovorene planove, roditelji se osećaju odbačeno. Psiholog Nick Wignall predlaže da se razgovori o takvim temama vode s otvorenim umom, pri čemu je važno razmotriti osećanja druge strane i slušati bez osuđivanja.

10. Nedostatak izražavanja emocija

Bez obzira na to koliko su deca odrasla, roditeljima znači da čuju "Volim te" ili dobiju iskaz pažnje. Deljenje uspomena, stvaranje novih i povremeni gestovi nežnosti pokazuju roditeljima da su voljeni.

Odnosi između roditelja i odrasle dece zahtevaju trud s obe strane. Mali znaci pažnje i komunikacije mogu učiniti veliku razliku u tome kako se roditelji osećaju. Podsećanje na ljubav i povezanost daje vrednost odnosima koji su temelj naših života.