Zašto se SUPROTNOSTI RETKO PRIVLAČE: Nauka otkriva šta nas ZAISTA SPAJA u ljubav

Ako ste odrasli uz Diznijeve bajke, moglo bi vam se oprostiti što verujete da se suprotnosti privlače. „Lepotica i zver“, „Pepeljuga“ i „Mala sirena“ promovišu ideju da je idealan partner osoba koja poseduje osobine suprotne našima.

Međutim, nije reč samo o Dizniju. Ideja da se suprotnosti privlače duboko je ukorenjena i u filmskoj industriji. Setimo se, na primer, neurotičnog komičara koji se zaljubljuje u pevačicu slobodnog duha u filmu „Eni Hol“ Vudija Alena. Zapravo, jedno istraživanje pokazalo je da gotovo 80 odsto ljudi veruje u ideju da se suprotnosti privlače, piše The Conversation.

Nauka odavno tvrdi da je ovo mit

Ipak, novo istraživanje, koje je pratilo digitalne tragove ljudi, odnosno njihovo ponašanje na internetu, ukazuje na to da ova tvrdnja ne odgovara stvarnosti. A to nije prvi put da nauka dolazi do takvog zaključka. Psiholozi i sociolozi već decenijama ukazuju na to da je ideja da se suprotnosti privlače zapravo mit.

Gotovo svi dostupni dokazi pokazuju da se suprotnosti veoma retko privlače. Psiholog Don Birn bio je među prvima koji su proučavali uticaj sličnosti na rane faze odnosa. U tu svrhu razvio je metodu poznatu kao „tehnika fiktivnog stranca“.

Postupak počinje tako što učesnici popunjavaju upitnik o svojim stavovima prema različitim temama, poput upotrebe nuklearnog oružja. Zatim sledi faza procene druge osobe, u kojoj učesnici ocenjuju nepostojeću osobu na osnovu njenih odgovora na isti upitnik.

Što su stavovi sličniji, to je naklonost izraženija

Birn je namerno menjao stepen sličnosti između učesnika i fiktivnog stranca. Rezultati su pokazali da su učesnici osećali veću privlačnost prema osobama koje su imale slične stavove. Štaviše, što su stavovi dve osobe bili sličniji, to su privlačnost i naklonost bile izraženije.

Kako bi objasnio ove rezultate, Birn je tvrdio da većina ljudi ima potrebu za logičnim i doslednim pogledom na svet. Skloni smo da dajemo prednost idejama i uverenjima koja podržavaju i učvršćuju takav pogled. Ljudi koji se slažu s nama potvrđuju naše stavove i tako zadovoljavaju ovu potrebu. Nasuprot tome, oni koji se ne slažu s nama često izazivaju negativna osećanja, poput anksioznosti, zbunjenosti, pa čak i ljutnje, što može dovesti do odbojnosti.

Stavovi i vrednosti važniji od obrazovanja, porekla, godina...

Birnova rana istraživanja bila su ograničena na sličnost u stavovima, ali druga istraživanja ukazala su na to da veću privlačnost mogu izazvati i osobe koje su nam slične po socio-demografskim karakteristikama. Na primer, istraživanja su pokazala da su korisnici sajtova za upoznavanje skloniji tome da stupe u kontakt s osobama koje imaju slično obrazovanje i etničko poreklo, kao i približno iste godine kao oni sami. Međutim, Birneova kasnija istraživanja ukazala su na to da bi sličnost u stavovima mogla biti važnija od socio-demografskih karakteristika kada je reč o nastanku ljubavnih veza.

Komplementarne ili slične ličnosti

Sredinom pedesetih godina prošlog veka sociolog Robert Fransis Vinč tvrdio je da, kada je reč o ličnosti, nije presudna sličnost, već komplementarnost. Na osnovu istraživanja bračnih parova, pretpostavio je da ljude privlače osobe koje poseduju osobine koje njima samima nedostaju. Tako bi, na primer, asertivnu ženu privlačio pokoran muškarac, dok bi ekstrovertnog muškarca privlačila introvertna žena.

Ispostavilo se, međutim, da gotovo da nema dokaza koji podržavaju ovu pretpostavku. Istraživanja prijateljstava i bračnih parova dosledno pokazuju da je veća verovatnoća da će dve osobe postati prijatelji ili supružnici ako imaju slične osobine ličnosti.

Tražimo sebi slične - kako u prijateljstvu, tako i u ljubavi

To potvrđuje i novo istraživanje koje je analiziralo digitalne tragove više od 45.000 ljudi, umesto da se oslanja na njihove sopstvene procene ličnosti. Rezultati su pokazali da je veća verovatnoća da će ljudi sa sličnim osobinama ličnosti postati prijatelji, što je utvrđeno na osnovu njihovih interesovanja i izbora reči u objavama na internetu. Ova povezanost bila je još izraženija kod romantičnih partnera.

Zapravo, tvrdnja da nas više privlače ljudi koji su nam slični izuzetno je dobro potkrepljena dokazima. Jedan pregled 313 istraživanja, u kojima je učestvovalo više od 35.000 ljudi, pokazao je da je sličnost snažan prediktor privlačnosti u ranim fazama odnosa. Istraživači nisu pronašli dokaze koji bi potvrdili da se suprotnosti privlače. Veza između sličnosti i privlačnosti toliko je izražena da su pojedini psiholozi efekat sličnosti proglasili jednom od „najpouzdanijih generalizacija“ u socijalnoj psihologiji.

Može li prevelika sličnost da bude problem?

Ipak, priča se ovde ne završava. Psiholog Artur Aron smatra da, iako je sličnost važna, u određenim okolnostima ona zapravo može da umanji privlačnost. Prema njegovom mišljenju, ljudi imaju i potrebu da se razvijaju i proširuju sopstveni identitet. Jedan od razloga zbog kojih stupamo u odnose s drugima jeste to što možemo da usvojimo neke osobine svojih partnera, čime podstičemo lični razvoj.

Iz toga proizlazi da će nas privlačiti osobe koje nude najveći potencijal za lični rast. Neko ko deli naše vrednosti i osobine pruža manje mogućnosti za razvoj nego osoba koja se od nas razlikuje. Prema ovom modelu, različitost ponekad može biti privlačna, naročito ako verujemo da postoji dobra mogućnost da se odnos razvije u nešto ozbiljnije. Čini se da i Aronova istraživanja, u kojima je koristio tehniku fiktivnog stranca, podržavaju ovu ideju.

Naravno, slika postaje složenija kada uzmemo u obzir kako se parovi zaista ponašaju u svakodnevnom životu. Na primer, kada partneri otkriju da imaju izrazito različite stavove o nekoj temi, često nastoje da ih međusobno usklade, pa vremenom postaju sličniji.

Zato je savet za sve koji su slobodni i traže partnera, zasnovan na decenijama naučnih istraživanja, jednostavan: prestanite da verujete da je prava osoba za vas neko ko poseduje osobine suprotne vašima. Suprotnosti se gotovo nikada ne privlače. Mnogo je bolje da se usredsredite na ljude koji dele vaše osobine i stavove, ali vam istovremeno pružaju mogućnost da učite, razvijate se i proširujete sopstvene vidike.

kfcbjhšidfj