8 vrsta LJUBAVI i kako da znate koju osećate

Zato su Grci osmislili osam različitih reči za mnoge vrste ljubavi koje uobičajeno doživljavamo tokom života.

Evo o čemu se kod njih radi, kao i kako da znate koju od njih osećate.

Šta ljubav zaista znači?

Prema kliničkoj psihološkinji Kristini Halet, Ph.D., istraživanja su definisala dve glavne vrste interpersonalne ljubavi: strastvenu ljubav (što je ono na šta mislimo kada govorimo o romantičnoj ljubavi, koja uključuje privlačnost i se*sualnu želju) i privrženost (poznatu i kao saosećajna ljubav, koja može postojati između staratelja i dece, između dugogodišnjih romantičnih partnera i u drugim duboko povezanim odnosima).

Ipak, ona dodaje: „Svakako možemo voleti ljude na mnogo načina, a često ih tako i volimo. Kada razmišljamo o različitim grčkim rečima za ljubav, moguće je videti kako se one povezuju sa širim kategorijama strastvene i saosećajne ljubavi.“

Pitanje šta znači voleti nekoga bilo je inspiracija za toliko mnogo pesama s razlogom: to je veoma složena emocija koju svi doživljavamo na različite načine. Uzmimo, na primer, pet jezika ljubavi. Svako ima svoj način davanja i primanja ljubavi, naročito sa različitim ljudima.

U nastavku se nalazi osam vrsta ljubavi opisanih u grčkom jeziku i način na koji možete da se nosite sa svakom od njih.

1. Eros (strastvena ljubav)

Eros se odnosi na romantiku, strast i privlačnost. Opisuje opojne i uzbudljive emocije koje mogu izazvati početne faze veze. „Veze često počinju strašću, uključujući zaljubljenost i privlačnost“, kaže bračni terapeut Džejson B. Vajting, Ph.D., LMFT, za mbg. „Koliko god ovo bilo uzbudljivo, to je uglavnom element stapanja, osmišljen da zbliži ljude.“

Halet dodaje: „Se*sualno interesovanje, požuda ili strast ne moraju nužno da prerastu u trajnu saosećajnu ljubav.“

Savet za eros:

Uživajte u društvu jedno drugog i u privlačnosti koju osećate jedno prema drugom dok je ona sveža i nova. Vremenom će ova vrsta ljubavi često preći u neku drugu vrstu — ili jednostavno nestati.

2. Pragma (trajna ljubav)

Pragma se ponekad prevodi kao praktična ljubav, što se odnosi na vrstu ljubavi koja se zasniva na dužnosti, posvećenosti i praktičnosti. Iako se ovo može dobro odnositi na vrstu ljubavi koja procveta u ugovorenom braku, to je takođe ljubav koju vidite u dugotrajnim vezama i životnim partnerstvima — kao kada vidite stariji par koji je zajedno decenijama i decenijama. To su parovi koji vremenom pronalaze način da njihov odnos funkcioniše.

Pragma zahteva posvećenost jedno drugom i može se posmatrati kao svesni izbor ili možda kao vrsta ljubavi kojoj su potrebne godine da se razvije kroz povezivanje i zajednička iskustva. Vajting napominje: „Reakcija mozga na dragog dugoročnog partnera izgleda kao zadovoljstvo, briga i negovanje.“

Halet dodaje da eros može da se razvije u pragmu i da, zapravo, mnoge romantične veze uključuju oba: „Snažne romantične veze uključuju kombinaciju strastvene ljubavi i saosećajne ljubavi, što podstiče trajnu i pozitivnu vezu.“

Savet za pragmu:

Po rečima Halet, početna navala privlačnosti kada nekoga prvi put upoznate „često se vremenom stabilizuje, što može navesti ljude da osećaju da ih partner ’ne voli’ toliko. Da bi se tome suprotstavili, partneri mogu zajedno da rade na iskrenoj komunikaciji, kako bi prepoznali dublja osećanja povezanosti i saosećajne ljubavi.“

3. Ludus (razigrana ljubav)

Ludus je veoma flertujuća i zabavna ljubav, bez obaveza koje dolaze sa erosom ili pragmom. Može se videti u veoma ranim fazama veza, kada dvoje ljudi flertuju, udvaraju se jedno drugom i kada su jedno na drugo „odlepili“. Često uključuje smejanje, zadirkivanje i osećaj uzbuđenja kada ste u blizini neke osobe. U tom smislu je veoma detinjasta, iako svakako može da se razvije.

Savet za ludus:

Zapamtite da sve vaše simpatije ne moraju da „postanu ozbiljne“ ili da prerastu u potpune veze. Ponekad postoji velika radost i zadovoljstvo samo u uživanju u flertu i igri „hoće li biti nešto ili neće“.

4. Agape (univerzalna ljubav)

Agape je nesebična ljubav, poput one koju možete povezati sa svetim ličnostima kao što je Majka Tereza ili aktivistkinjama poput Malale. Halet ovu ljubav opisuje kao saosećajnu ljubav prema svima, poznatu i kao univerzalna dobrota prema drugima. To je ljubav koju osećate prema svim živim bićima bez pitanja, koju svesno pružate bez očekivanja da ćete dobiti bilo šta zauzvrat. To je veoma čista i svesna ljubav. Slična je onome što ponekad nazivamo bezuslovnom ljubavlju.

Savet za agape:

Osećate li kako agape struji vašim venama? Praktikujte meditaciju ljubaznosti i okrenite se radu koji vam omogućava da uzvratite i pomognete drugima.

5. Filija (duboko prijateljstvo)

Filija je ljubav koja se razvija kroz duboko, dugotrajno prijateljstvo. Platonska je, ali bez obzira na to osećate veoma blisku povezanost sa onima prema kojima osećate filiju i možete im se poveriti, verovati im i poštovati ih na veoma ličnom nivou. A prema Halet, ova prijateljstva mogu imati jednako snažan uticaj kao romantične veze. „Ljudi mogu biti iznenađeni dubinom bola i gubitka povezanih sa dugogodišnjim prijateljstvom“, kaže ona. „Često je gubitak ili ’raskid’ prijateljstva jednako bolan i izazovan kao gubitak romantične veze.“

Savet za filiju:

Provodite kvalitetno vreme sa svojim najbližim prijateljima i budite ranjivi na način na koji to možda obično niste, tako što ćete im staviti do znanja koliko vam znače.

6. Filautija (ljubav prema sebi)

Filautija je u poslednje vreme zapravo doživela svoj trenutak — i to s pravom! Ova ljubav se odnosi na ljubav prema sebi i saosećanje prema sebi. Možda deluje očigledno, ali odnos koji imamo prema sebi veoma je važan i, da, potrebno ga je negovati. Philautia je važna za naše samopouzdanje i osećaj sopstvene vrednosti, a takođe će uticati na način na koji komuniciramo sa svetom. Više ljubavi prema sebi znači više ljubavi koju možemo da pružimo. Na kraju krajeva, ne možete sipati iz prazne čaše.

Savet za filautiju:

Razmazite sebe svojim omiljenim aktivnostima brige o sebi, napravite ritual ljubavi prema sebi — bukvalno bilo šta što možete da pružite sebi, a zbog čega se osećate dobro, uradite to! (Evo još nekih konkretnih načina za praktikovanje ljubavi prema sebi.)

7. Stordž (porodična ljubav)

Stordž je ljubav koja se deli između članova porodice (obično uže porodice), a ponekad i bliskih porodičnih prijatelja ili prijatelja iz detinjstva. Razlikuje se od filija ljubavi po tome što je učvršćena krvnim srodstvom, ranim uspomenama i bliskošću. Postoji razlog zbog kojeg ljudi kažu: „Prijatelji su porodica koju birate.“ Svoju porodicu ne birate i, bez obzira na to da li vam se članovi vaše porodice zaista dopadaju ili ne, mnogi ljudi ih često vole instinktivno. Storge je saosećajna, zaštitnička i duboko ukorenjena u sećanju.

Savet za stordž:

Potrudite se da ojačate svoj odnos sa članovima porodice i oprostite sve ranije zamerke.

8. Manija (opsesivna ljubav)

Iako bi neki mogli da tvrde da ovo zapravo nije „ljubav“, Grci su imali reč za „opsesivnu“ ljubav, a to je manija. To je ono što bismo opisali kao toksičnu ili suzavisnu vezu, u kojoj obično postoji određena neravnoteža u naklonosti zbog koje jedna osoba postaje previše vezana. Može biti teško vratiti se iz manije, ali ako uspete, biće potrebno uspostaviti zdraviju ravnotežu naklonosti.

Savet za maniju:

Obratite pažnju na bilo kakve obrasce posesivnog ili suzavisnog ponašanja i zapitajte se šta izaziva ova osećanja nesigurnosti i vezivanja. Recite partneru da se borite sa tim i pokušajte da utvrdite šta treba da se promeni. (Evo još informacija o tome kako prestati biti suzavisan.)

Kako mogu da znam koju vrstu ljubavi osećam?

Saznati koju vrstu ljubavi doživljavate obično podrazumeva određeni nivo samosvesti o prirodi vaših osećanja prema nekoj osobi.

Budite iskreni prema sebi: da li je to romantično, nesebično, prijateljsko ili razigrano? Drugi način da utvrdite koju vrstu ljubavi doživljavate jeste da razmislite o tome koliko dugo se poznajete.

„Uopšteno govoreći“, kaže Halet, „kada osećamo snažnu, pozitivnu povezanost sa nekim i shvatimo da nam je stalo do njegovog blagostanja i da ga podržavamo svojim postupcima, to je saosećajna ljubav i verovatno uključuje elemente onoga što su Grci nazivali philia, ludus i agape.“

Važno je da apsolutno možete osećati kombinaciju različitih vrsta ljubavi prema različitim ljudima. Neke uobičajene kombinacije su:

• Eros i pragma
• Ludus i eros
• Filija i agape
• Filautija i agape
• Manija i eros

Zaključak

Ne postoji manjak definicija i verzija ljubavi, pri čemu svako doživljava sopstvenu kombinaciju različitih vrsta sa svim ljudima koje voli.

„Postoje mnoge verzije privlačnosti koje zbližavaju ljude, naročito u intimnim odnosima, ali za dugotrajnu vezu važno je imati i strast i prijateljstvo“, napominje Vajting. „U mozgu se ova dva stanja aktiviraju u različitim, ali preklapajućim područjima.“

Bez obzira na to koga volite ili na koji način volite, davanje i primanje ljubavi jedna je od najvećih životnih radosti, a razumevanje onoga što osećamo prema ljudima u našem životu može nam pomoći da negujemo svoje odnose kako bi bili što ispunjeniji.