Životne priče

Glumu je zamenio kamenom i kozama! Zašto je životna priča Branka Jankovića primer TRUDA I UPORNOSTI, koju treba svi da čujemo?

„Mislim da će ova veštačka inteligencija doneti nešto dobro i neka! Onaj ko je glup, on će se zaglupiti, a pametan će iskoristiti svoju korist".

30.4.2025.|13:00

Izvor: Prva TV/A.B.

U vreme kada ljudi emigriraju iz sela prema gradu, glumac Branko Janković, kog mnogi pamte kao Đakovića iz serije „Vojna akademija“, uradio je nešto suprotno. I stvorio je nešto vredno divljenja, i tako pokazao da se trud, upornost i ljubav prema selu i te kako isplate.

Ekipa emisije „Izazovi avanturu“ posetio ja glumca u selu Gunjaci, nedaleko od Osečine, u zapadnoj Srbiji gde Branko živi i stvara. Već osam godina vredno radi na svom porodičnom biznisu, koji je sada već uveliko poznat – proizvodnju kozjih proizvoda pod sloganom „Koza nostra“.

„Daske koje život znače“ zamenio je kamenom, vodenicom, kozama i prirodom. Iako je fokusiran na selo, živi i u Beogradu, gde često objavlja posao u svom gastro bar, ali gde njegova deca i dalje pohađaju školu.

„Kao što kaže Heraklit ’Put na dole je put na gore. Tako i ovaj život Beograd-selo, jedno bez drugog ne može“, govori Branko.

„Koza nostra“ više nije porodična firma, budući da ima više od 40 zaposlenih. Branko ima 51 gazdinstvo od kojih otkupljuje kozje mleko.

U prodaji ima oko 10 vrsta kozjih sireva, a ukupno 20-ak različitih kozjih proizvoda, a lokomotiva mlekare je surutka u prahu. Kako objašnjava, kozje mleko u pravu je najsličnije majčinom, i kao takvo je dobro za sve disajne organe, za jetru i za imunitet.

Pored koza, zaljubljenik je u vodenice, što se može zaključiti i na osnovu novog seoskog kompleksa koji pravi baš u svojoj dedovini na zapadu Srbije – u selu Gunjaci, gde ga je ekipa emisije „Izazovi avanturu“ i posetila.

„Koze i pčele će spasiti svet. Siguran sam u to. Cela zapadna Srbija će se za 10 godina baviti kozarstvom. Cilj mi je da vodenice u ovom delu naše zemlje budu nalik onim vetrenjačama u Holandiji“.

Baš zato što je fasciniran vodenicama potočarama, odlučio je da napravi vodenicu i vodeničarkama selo.

Etno selo pod nazivom „Vodeničarkino selo: Poslednja tajna“ i nalazi se u Jankovića jaruzi. Nekada je tuda pešačio do škole, a danas pravi seoski kompleks, gde će pored restorana, imati i pet kućica gde će ljudi moći da spavaju.

Svaka građevina ima svoje ime, pa tako imamo kuću Marjana Sekulića, plažu Mala Brankovina, Ulicu Prve brazde i mnogo drugih naziva gde svako ima svoje značenje. Majstori su njegovi rođaci i prijatelji sa kojima je odrastao.

Kamenje za gradnju je uzimao baš iz vodenica, a cigle iz najstarije srpske kasarne koja je sada srušena, ali koja je pretrpela Balkanske ratove, Kolubarsku bitku, Cersku bitku, Prvi i drugi svetski rat, NATO bombardovanje.

„Verujem da je energija ovih cigli nije baš uobičajena. Trudio sam se da sve što sam radio da, simbolika i energija tih materijala, da nastavi da živi“, objašnjava Branko.

Od glume nije odustao, a nju je upisao zato što voli sadržaj, kreativnost, stvaralaštvo. Kako i sam priznaje – voli da zaviri u svašta.

Pored stvaralaštva, najviše ga ispunjavaju i ljudski odnosi, pa tako voli da se sa svojim prijateljima iz kraja, i suprugom Natašom, provoza na svom vrlo specifičnom motoru na tri točka.

„Sve više ljudi odlazi u veće gradove, zavedeni su tom mišlju da je tamo negde bolje. Ta manipulacija dolazi iz školstva i medija. Ali mislim da će ljudi shvatiti, zahvaljujući ovoj digitalizaciji, da više nije bitno gde si. Da će ova veštačka inteligencija doneti nešto dobro, neka radi, neka misli. Neće nas zaglupiti. Onaj ko je glup, on će se zaglupiti, a onaj ko je pametan on će iskoristiti svoju korist. Tako je uvek bilo“, smatra glumac.

Kako čuvena izreka "muda Marjanova" ima veze sa Brankom, da li je odustao od glume i kako izgleda njegovo gazdinstvo i čuvena mlekara gde nastaje magija, pogledajte u nastavku: