Stiven Hoking je bio jedan od najvećih umova, iza sebe je ostavio OGROMAN NAUČNI DOPRINOS, a njegova predviđanja za budućnost su ZAPANJUJUĆA

Jedan od najvećih umova 20. i 21. veka, Stiven Hoking, iza sebe je ostavio ne samo izuzetan naučni doprinos, već i niz upozorenja o budućnosti čovečanstva koja danas zvuče zapanjujuće aktuelno.

Bivši direktor istraživanja na Centru za teorijsku kosmologiju Univerziteta u Kembridžu preminuo je 2018. godine u 76. godini života, ali njegova predviđanja i dalje odjekuju, piše "UNILAD".

Godinu dana pre smrti, Hoking je na "Tencent WE Samitu" 2017. upozorio da bi nekontrolisani rast stanovništva i potrošnje energije mogao dovesti do globalne katastrofe. "Nema znakova da će naučni i tehnološki razvoj usporiti. Ali eksponencijalni rast ne može se nastaviti u narednih hiljadu godina", rekao je.

Prema njegovim rečima, ako se sadašnji trend nastavi, do 2600. godine svetsko stanovništvo bilo bi toliko veliko da bi "ljudi stajali rame uz rame", dok bi potrošnja električne energije zagrejala Zemlju do tačke usijanja. "To je jednostavno neodrživo", upozorio je fizičar.

Nuklearni rat najizvesniji uzrok globalne propasti

Hoking je smatrao da bi nuklearni rat mogao biti najizvesniji uzrok globalne propasti. Danas devet zemalja, uključujući SAD, Rusiju i Severnu Koreju, poseduje nuklearno oružje, a sve češće pretnje njegovom upotrebom,  naročito u kontekstu rata u Ukrajini, potvrđuju njegovu zabrinutost.

Međutim, nuklearne pretnje nisu jedine. Hoking je upozoravao i na nekontrolisani tehnološki napredak, duhovito primećujući da bi, ako bi se sadašnji tempo nastavio, "do 2600. godine nastajalo deset naučnih radova u sekundi, i niko ih ne bi stigao pročitati."

Profesor je takođe govorio o mogućnosti da se čovečanstvo uništi istim putem kao i mnoge hipotetičke vanzemaljske civilizacije. "Postoji cinična šala da nas vanzemaljci ne kontaktiraju jer svaka civilizacija koja dostigne naš stepen razvoja postane nestabilna i sama sebe uništi", rekao je. "Naravno, moguće je i da NLO zaista sadrže vanzemaljce, ali to ne bih mogao da komentarišem."

Foto: Phil Mynott / Zuma Press / Profimedia

Pored nuklearnih katastrofa, Hoking je kao ključne opasnosti budućnosti isticao pandemije, nekontrolisani razvoj veštačke inteligencije (AI) i klimatske promene.

Samo u Sjedinjenim Državama, prema istraživanju "Pew Research Centra", čak 79 odsto ljudi svakodnevno koristi veštačku inteligenciju, dok se globalno tržište AI tehnologije, prema podacima "UNCTAD-a", očekuje da će porasti.

U intervjuu za Bi-Bi-Si 2016. godine, Hoking je upozorio da će čovečanstvo verovatno doživeti katastrofu u narednih hiljadu do deset hiljada godina, a kao glavnog krivca naveo je globalno zagrevanje i efekat staklene bašte.

"Iako je rizik od male katastrofe u jednoj godini nizak, kroz hiljade godina postaje gotovo siguran", rekao je. Prema najnovijim naučnim procenama, Zemlja bi mogla premašiti granicu zagrevanja od 1,5 stepeni već u naredne tri godine ako se emisije ugljen-dioksida ne smanje.

Postoji nada – ali samo ako delujemo sada

Iako je Hoking često zvučao pesimistično, verovao je da čovečanstvo ima šansu da preživi, ako nauči da koristi tehnologiju odgovorno i okrene se održivim rešenjima. To podrazumeva prelazak na obnovljive izvore energije, smanjenje potrošnje fosilnih goriva i promenu svakodnevnih navika ka ekološki svesnijem načinu života.

NASA: "Ne potvrđujemo Hokingove tvrdnje, ali delimo zabrinutost"

U javnosti se neko vreme tvrdilo da je NASA potvrdila Hokingova predviđanja o skoroj propasti planete. Međutim, svemirska agencija to je zvanično demantovala: "Više od 50 godina NASA proučava Zemlju i pruža podatke koji pomažu čovečanstvu. Naša opažanja iz svemira bave se upravo temama o kojima je govorio profesor Hoking", navodi se u saopštenju.

Stiven Hoking je bio genije fizike, ali bi mogao postati i prorok sudbine. Upozorenja o nuklearnim sukobima, klimatskoj krizi, veštačkoj inteligenciji i samouništenju čovečanstva, danas su aktuelnija nego ikad. Ako ništa drugo, podsećaju nas da budućnost nije unapred određena, već da ona zavisi od naših odluka danas.