Preživela je logor, radila u ugostiteljstvu i na farmi, a sada baka Mira (92) otkriva glavni recept za DUG ŽIVOT

Mnogi ljudi dožive duboku starost, a jedna od njih je i Mira Armstrong (92), koja je imala veoma težak i buran život.

Mira je rođena 1933. godine u Poljskoj, u vreme Velike depresije. Njen otac bio je obućar i rezervista u vojsci, a kada je počeo Drugi svetski rat, zarobljen je i odveden u Nemačku. Porodica mu se kasnije pridružila, a male Mira i njeni najbliži našli su se u derutnoj kući, bez prava na školovanje, jer nisu bili nemački državljani.

„Dok su nemačka deca išla u školu, mi smo preživljavali kopajući po otpadu. Jednom smo našli stari gramofon, to nam je bila zabava.“

• Rodio se u objektu železničke stanice, posle je bio ŠEF u "Infrastrukturi železnice", ali to nije sve - od pruge ne može da pobegne!

Seća se i kako je iz sela posmatrala američke avione kako nadleću, i britanskih zarobljenika koji su, izmučeni glađu, jeli travu dok su ih Nemci sprovodili kroz selo. Mira tada nije govorila engleski, ali kaže da je želela da ih razume i pomogne.

Drugi kraj svet i novi život

Nakon rata, porodica je premeštana iz logora u logor. Proveli su neko vreme u Italiji, a zatim 1950. godine, kada je Mira imala 17, stigli su brodom SS Skaugum u Australiju. Prvo pravo kupatilo, pasta za zube umesto pepela i miris slobode – kaže da je osećaj bio gotovo nadrealan.

„Melburn je bio raj. Sve je bilo drugačije. Prvi put smo mogli da dišemo.“

Uskoro su se nastanili u Porepunkahu, a Mira je tamo upoznala svog budućeg supruga, Brusa. Venčali su se 1954, ona je imala 21, a on 24. Zajedno su izgradili kuću sopstvenim rukama – kopali temelje i bunar ručno, bez mašina.

Tajna Mirinog dugog života

Mira kaže da joj je uvek bilo važno da bude aktivna. U mladosti je svakodnevno vozila bicikl 24 kilometra do posla i crkve – u štiklama. Radila je u ugostiteljstvu i maloprodaji, a kod kuće je uzgajala decu i bavila se farmom.

„Nikada nisam sedela za stolom. Danas još uvek dosta šetam po kući i napolju, volim vrtlarstvo.“

Njena ishrana je jednostavna i zdrava: ovsena kaša, tost, supa puna povrća, riba, piletina, orasi, a retko crveno meso. „Ne pušim, ne pijem, i tek sam nedavno počela da pijem kafu.“ Kaže da se trudi da izbegava previše voća jer je na granici sa dijabetesom – ali i dalje mu ne može odoleti.

Naučila je da živi sa tugom

Brus je preminuo 1977. nakon nesreće sa kamionom. Mira je tada imala 44, a ostala je sama sa trojicom sinova i 70 krava. Radila je tri posla kako bi preživela.

„Taj period je bio pakao. Sve sam radila na autopilotu.“

Godinama kasnije, 1992, izgubila je i najmlađeg sina, Grejema, u saobraćajnoj nesreći. Tada se vratila veri i kaže da joj je ona donela utehu kada ništa drugo nije moglo.

• Monika iz "Prijatelja" puni 61. GODINU! Kortni Koks nije verovala da ljubav može imati srećan kraj, a sada proživljava svoju bajku

I dalje je puna života

Mira ima osam unuka i osam praunuka, i kaže da su je ljudi oduvek okruživali. Gotovo tri decenije je volontirala za „Meals on Wheels“, a 14 godina radila i u lokalnoj second-hand prodavnici.

„Volim da dajem, a lako mi dosadi. Volontiranje me ispunjava.“

Ostala je u potpunosti svoja

Voli da rešava ukrštenice, čita trilere i – kako kaže – „vruće romanse“. Nakon što je Brus preminuo, cele noći je provodila uz ljubavne romane.

„Ujutru nisam ni znala o čemu sam čitala, ali mi je pomagalo da preživim.“

Uživanje u sitnicama – hranjenje ptica, baštovanstvo, društvo – i jednostavne, dosledne navike, to je, kaže, njena formula. Ipak, ima i jedan važan savet za sve koji se pitaju kako doživeti duboku starost:

„Moj recept za dug život? Samo – ne umri!“ – smeje se Mira.