Kako se od njih zaštititi, kako znati da li je krpelj zaražen ili ne, i šta činiti u slučaju da smo imali zaraženog krpelja, pitali smo epidemiologa Gradskog zavoda za javno zdravlje dr Slavicu Maris.

„Važno je da napomenemo da ljudi znaju da kada izvadimo krpelja, možemo ga analizirati na prisustvo borelije, da se vidi da li je zaražen ili ne u Gradskom zavodu za javno zdravlje, i ta analiza ide na uput“, govori dr Maris i nastavlja da se rezultati dobijaju najkasnije 72 sata.

„Na osnovu samog izgleda krpelja, ne možemo da znamo da li je neki krpelj zarazan ili ne. Podaci koji obuhvataju teritoriju Beograda govore da je od 30 do 40 odsto zaraženih krpelja, s tim da je na nekim lokacijama taj procenat i veći“.

„Da bi došlo do transmije, odnosno prenosa infekcije sa krpelja na čoveka, potrebno je da prođe od 36 do 48 sati. U stvari, ako se krpelj zadrži na koži više od 24 sata, veći je rizik za prenos infekcije. Zato je i veoma važno da posle svakog boravka u prirodi izvršimo inspekciju kako bismo videli da li se neki krpelj zakačio ili ne“.

Doktorka Slavica Maris ističe da, ako ste mislili da krpelji mogu da padnu sa drveća, to nije moguće.

„Krpelji ne borave na drveću, tako da ne mogu da padnu na čoveka sa drveta. Oni se nalaze u travi, u niskom rastinju, grmlju do metar i po visine. Lišče na jesen, tu se najviše kriju. Zelene površine koje nisu uređene treba izbegavati. Takođe, odeća mora biti dugih nogavica i rukama, što svetlija kako bi se krpelji bolje uočili“.

Kada saznamo da je krpelj ipak bio zaražen, pitali smo doktorku koji su dalji koraci za pacijenta...

Tagovi:
krpelji lajmska bolest epidemiolog Slavica Maris zaražen krpelj
Komentari (0) Ostavi komentar

Povezane vesti

Zdravlje & lepota

Pogledaj sve

Showbiz

Pogledaj sve