Suplementi za jači imunitet: Da li zaista pomažu ili samo bacamo novac? Lekari upozoravaju na jednu veliku grešku

Sa dolaskom hladnijih dana mnogi posežu za suplementima u nadi da će ojačati imunitet i zaštititi se od prehlada i gripa.Vitamin C, vitamin D, cink, beta-glukan, beli luk, zova, propolis i ehinacea samo su neki od preparata koji se često nalaze u kućnim apotekama. Međutim, da li nam je sve to zaista potrebno i mogu li suplementi da nas zaštite od infekcija?

Ko lošije živi, fali mu vitamin C

Prema rečima doktorke Svetlane Stanišić, istraživanja pokazuju da nedostatak vitamina D tokom zime može biti veoma rasprostranjen, dok je deficit vitamina C kod zdrave populacije znatno ređi. Ipak, kod ljudi koji se ne hrane kvalitetno i žive u lošijim socioekonomskim uslovima, nedostatak ovog vitamina može biti mnogo češći.

Gojazni skloniji nedostatku vitamina

Brza hrana i jednolična ishrana ne obezbeđuju dovoljno vitamina i minerala, pa se nedostaci mogu javiti i kod osoba sa viškom kilograma. To, međutim, ne znači da je rešenje u nekontrolisanom uzimanju suplemenata.

Vitamin C ima važnu ulogu u funkcionisanju imunskog sistema, ali njegovo uzimanje nakon pojave simptoma prehlade ne pokazuje značajan efekat na skraćivanje njihovog trajanja, tvrdi dr Stanišić. Njegov potencijalni zaštitni efekat više dolazi do izražaja kada se redovno unosi pre infekcije. Preterivanje sa dozama može izazvati dijareju, a veća količina ne znači i veću korist, jer se višak izlučuje iz organizma.

Cink skrati prehladu za dan, ali samo ako se uzme na vreme

Cink može da doprinese skraćenju trajanja prehlade ukoliko se uzme na samom početku bolesti, ali je efekat ograničen i zavisi od brojnih faktora, uključujući i postojeći nutritivni status. Zato ni sa ovim mineralom ne treba preterivati.

Vitamin D, osim što reguliše metabolizam kalcijuma i zdravlje kostiju, ima važnu ulogu i u funkcionisanju imunskog sistema. Njegov nedostatak posebno je čest tokom zimskih meseci, ali doziranje suplemenata treba prilagoditi potrebama organizma.

Žene, oprezno sa suplementima gvožđa

Poseban oprez potreban je i kada je reč o gvožđu. Nedostatak ovog minerala čest je među ženama u reproduktivnom periodu, ali to ne znači da bi trebalo da ga uzimaju na svoju ruku. Ni laboratorijske analize za pojedine vitamine i minerale nisu uvek dovoljan pokazatelj ukupnih zaliha u organizmu, jer rezultati mogu zavisiti i od trenutnog zdravstvenog stanja.

Da li je prirodno i na biljnoj bazi uvek OK?

Sve više pažnje privlače i preparati poput beta-glukana, belog luka, zove, propolisa i ehinacee. Iako se često predstavljaju kao prirodni saveznici imuniteta, istraživanja o njihovoj efikasnosti daju različite rezultate. Važno je imati na umu da prirodno ne znači automatski bezbedno. O upotrebi suplemenata, naročito ako već uzimamo neke lekove, trebalo bi obavestiti lekara.

Ipak postoji magično rešenje: kvalitetan san!

Ipak, postoji nešto što nijedan suplement ne može da nadoknadi, a to je kvalitetan san. Tokom spavanja organizam se oporavlja, a imunski sistem obavlja važne funkcije. Nedovoljno i nekvalitetno spavanje može povećati podložnost infekcijama, pa uzimanje skupih preparata neće mnogo pomoći ako zanemarujemo odmor.

Na imunitet utiču i druge životne navike, uključujući pušenje, gojaznost, fizičku aktivnost i kvalitet ishrane.

Da li zaista možemo da ojačamo imunitet suplementima, koji preparati imaju dokazano dejstvo, kada je njihovo uzimanje opravdano i šta obavezno treba prijaviti lekaru? Saznajte u videu.