Ekstremne vrućine opterećuju srce i povećavaju rizik od tromboze i šloga: Kardiolog savetuje kako da se zaštitimo

Ekstremno visoke temperature predstavljaju ozbiljan stres za organizam, posebno za kardiovaskularni sistem. Tokom velikih vrućina krvni pritisak može da varira, a kod pojedinih ljudi povećava se rizik od akutnih zdravstvenih problema, uključujući trombozu, moždani udar i srčane tegobe.

O uticaju ekstremnih temperatura na zdravlje razgovaramo sa prof. dr Nebojšom Tasićem, kardiologom i savetnikom ministra zdravlja.

Ekstremne vrućine zahtevaju poseban oprez

Prof. dr Tasić ističe da su tokom ekstremnih vrućina posebno ugroženi hronični bolesnici, kojima savetuje da se konsultuju sa svojim lekarom i dobiju preporuke prilagođene sopstvenom zdravstvenom stanju.

„Ne treba da se informišemo ni preko ChatGPT-a, ni preko Gugla, ni kod komšije, već kod lekara, koji može da ima individualni pristup svakom pacijentu“, poručuje Tasić.

Opšti savet je, kako navodi, adekvatan unos tečnosti, oko litar i po do dva litra dnevno, uz prilagođavanje potrebama organizma i zdravstvenom stanju.

Simptomi mogu biti podmukli

Reakcija organizma na visoke temperature nije ista kod svih. Kod nekoga se može javiti akutni zdravstveni problem, dok se kod drugog povećava rizik od tromboze, moždanog udara, povišenog ili promenljivog krvnog pritiska, kao i srčanih tegoba.

Problem je što simptomi ne moraju uvek biti dramatični.

„Simptomi mogu biti diskretni, skriveni i podmukli“, upozorava Tasić i dodaje da je centralni nervni sistem, odnosno CNS, posebno osetljiv na poremećaje izazvane visokim temperaturama.

Ukoliko se stanje pogorša, a osoba nema pomoć ili ne prepozna na vreme simptome, posledice mogu biti ozbiljne, pa i fatalne.

Krvni pritisak može da varira

Tokom leta krvni pritisak kod nekih ljudi može biti niži, ali ekstremne temperature mogu dovesti i do značajnih oscilacija.

Zbog toga je važno da pacijenti koji koriste terapiju za pritisak ne menjaju samoinicijativno doze lekova samo zato što su izmerili drugačiju vrednost nego inače.

„Lekari prilagođavaju terapiju kada je to potrebno. Nemojte sami menjati doze, jer imate samo jedan život“, kaže Tasić.

Posebnu pažnju tokom velikih vrućina trebalo bi da obrate i osobe sa bolestima štitaste žlezde, dijabetesom i drugim hroničnim oboljenjima.

Stariji teže podnose ekstremne temperature

Tasić upozorava i na problem kod starijih osoba, koje ne bi trebalo da potcenjuju visoke temperature.

„Ljudi se junače u poznim godinama, a organizam tada ne može da se adaptira kao u mlađim godinama“, navodi on.

Zato je tokom toplotnih talasa posebno važno izbegavati nepotrebno izlaganje visokim temperaturama i pratiti preporuke lekara.

Alkohol i energetska pića nisu dobar izbor

Kada su temperature visoke, izbor napitaka takođe može biti važan.

„Jedno pivo je u redu, ali retko ko se zaustavi na jednom“, kaže Tasić, upozoravajući da alkohol, naročito u većim količinama, povećava rizik od moždanog udara i infarkta.

Kao bolji izbor preporučuje vodu i čaj, dok energetska pića ne bi trebalo da budu način za nadoknadu tečnosti tokom velikih vrućina.

Preventivni pregledi veoma važni

Ekstremne temperature dodatno opterećuju organizam i mogu da ukažu na probleme koji ranije nisu davali jasne simptome. Zbog toga je, prema rečima prof. dr Tasića, preventivni kardiovaskularni pregled veoma važan.

„Ovo je elementarna nepogoda“, zaključuje Tasić, naglašavajući da je tokom ekstremnih temperatura najvažnije ponašati se odgovorno i ne potcenjivati signale koje organizam šalje.

Za više saveta o tome kako visoke temperature utiču na srce i krvne sudove i kako smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija, pogledajte video sa prof. dr Nebojšom Tasićem.