Osećate pojačanu žudnju za SLANOM hranom? To može biti znak ovog OPASNOG oboljenja

Petnaestogodišnja devojčica iz Toronta primljena je u bolnicu nakon što je mesecima patila od neobjašnjivih simptoma, uključujući teške vrtoglavice, umor, dehidraciju i nezasitnu želju za slanim grickalicama.

Tek kada je devojčicin doktor primetio njen neobično preplanuli ten i tamne fleke pod jezikom, postalo je jasno da su njene nadbubrežne žlezde prestale da rade, što je potencijalno fatalna zdravstveni zdravstveni problem.

Na kraju joj je dijagnostikovana Adisonova bolest, poremećaj jedan od 100.000 u kojem nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljno hormona da regulišu ključne minerale i hormone u telu, što dovodi do mučnine, bolova u stomaku, gubitka težine, žudnje za soli i hiperpigmentacije.

Stanje se može lečiti hormonskom supstitucionom terapijom, ali može dovesti do smrti ako se ne leči. 
Adisonova bolest remeti delikatnu ravnotežu hormona u telu, kao i natrijuma i kalijuma - dva vitalna minerala koji pomažu u regulisanju krvnog pritiska, funkcije mišića i bubrega i hranljivih materija ćelija. 

Po dolasku, nivo natrijuma kanadske pacijentkinje bio je oko 130 milimola po litru (mmol/L), uprkos tome što je jela tegle kiselih krastavaca odjednom, šake čipsa i zalivala svoje obroke solju. 

Nivoi natrijuma

Normalni nivoi natrijuma kreću se od 136 do 145 mmol/L, što je neophodno za regulisanje količine vode u i oko ćelija i za generisanje električnih signala između nerava, omogućavajući komunikaciju između mozga i ostatka tela. 

Procenjuje se da 80 procenata pacijenata sa Adisonovom bolešću oseća žudnju za solju, jer bolest uzrokuje da izgube višak natrijuma kroz urin. 

Normalni nivoi kalijuma kreću se od 3,5 do 5,2 milimola po litru (mmol/L), ali nivo kod pacijenata je dostizao najvišu tačku opsega, na 5 mmol/L.

Prekomerni kalijum u krvi remeti ključne električne impulse, koji regulišu rad srca. Ovo čini srce sklonim abnormalnoj električnoj aktivnosti, koja povećava rizik od po život opasnog nepravilnog srčanog ritma. 

Istovremeno, imala je neutoljivu žeđ uprkos tome što je svakodnevno pila tri litre vode. Povećana žeđ može biti rani znak Adisonove bolesti, jer bolest ometa način na koji telo reguliše nivo vode, prenosi Dejli Mejl.

Ostali simptomi

Specijalista interne medicine koji leči devojčicu, takođe je primetio njen ten uprkos tome što je bila jesen, što je navelo doktora da izvrši detaljniji fizički pregled, kada je primetio hiperpigmentaciju na dnu pacijentovog jezika, što je znak Adisonove bolesti.

Pacijenti takođe osećaju gubitak apetita, sniženi krvni pritisak, vrtoglavicu pri ustajanju, neobjašnjivi gubitak težine, bolove u mišićima i mučninu.

Adisonova bolest se javlja kada nadbubrežne žlezde ne funkcionišu kako treba. Ove višeslojne žlezde se nalaze na vrhu bubrega i svaki sloj proizvodi drugačiji ključni hormon. 

Ilustracija; Foto: Farknot Architect/Shutterstock

Najviši slojevi proizvode aldosteron, hormon koji signalizira bubrezima da zadrže natrijum, dok signalizira oslobađanje kalijuma putem urina. Kada nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljno aldosterona, natrijum koji ulazi u telo preko slanih grickalica napušta ga isto tako brzo u obliku urina, ostavljajući osobu dehidriranu, sa ekstremnom vrtoglavicom, žednu i sa željom za još više natrijuma.

Drugi sloj proizvodi kortizol, koji se obično naziva hormon stresa. Pomaže u regulisanju šećera u krvi, krvnog pritiska i pomaže telu da se nosi sa stresom. Nedovoljno kortizola može izazvati mučninu, bol u stomaku, gubitak težine i hiperpigmentaciju.

Adisonova bolest takođe utiče na treći sloj, koji normalno proizvodi DHEA i androgene steroide, prekursorske hormone, koji se u jajnicima pretvaraju u ženske hormone, a u testisima u muške hormone.

Adisonova bolest može biti smrtonosna ako se ne otkrije ili ne leči, ali se može lečiti hormonskom supstitucionom terapijom kako bi se normalizovali nivoi aldosterona i kortizola.

Bez lečenja, simptomi mogu napredovati do opasnog disbalansa elektrolita, uključujući skok nivoa kalijuma i na kraju otkazivanje organa.

Stanje obično nastaje zbog autoimunog poremećaja, koji se javlja kada telo okrene sopstveni imuni sistem protiv sebe.