Sada je 2025. godina, što vam, samo nekoliko dana od početka nove godine, možda još uvek deluje kao šok, i sigurno ste se zapitali zašto je 2024, pa čak i 2023. ili 2022. proletela tako brzo.

Vreme iz vašeg detinjstva delovalo je kao da traje duže iz nekog čudnog razloga. Albert Ajnštajn, na primer, teoretisao je da je vreme relativno, što bi moglo objasniti zašto su vaši raniji dani prolazili sporije.

Provođenje vremena s prijateljima ili voljenima može proleteti u trenu, dok obavljanje dosadnih, svakodnevnih zadataka može trajati čitavu večnost.

Ali šta ako bismo vam rekli da iza svega toga stoji naučno objašnjenje?

Profesor mašinstva, Adrijan Bežan, veruje da svi mi percepiramo vreme drugačije, posebno dok smo mlađi.

Objasnio je: „Mozak prima manje slika nego što je bio treniran da prima dok smo bili mladi“, dodajući da se brzina kojom obrađujemo vizuelne informacije usporava kako starimo, zbog povećane složenosti naših neurona.

To znači da električni signali moraju prelaziti veće udaljenosti, što rezultira sporijom obradom signala.

Zbog toga nam se čini da vreme brže prolazi.

Pored njegovog objašnjenja, istraživanja tokom godina pokazuju da se naša percepcija brzine prolaska vremena, povećava s godinama.

Jedna nedavna studija sa Univerziteta Džon Murs u Liverpulu istraživala je kako ljudi u Velikoj Britaniji osećaju da Božić svake godine dolazi sve brže, dok ljudi u Iraku osećaju da Ramazan stiže ranije.

Ilustracija; Foto: M_Agency/Shutterstock

Ova pojava dobro je poznata naučnoj zajednici, a Bežan je to objasnio rečima: „Ljudi su često zadivljeni time koliko se sećaju dana koji su im u mladosti delovali kao da traju večno. Nije da su njihova iskustva bila mnogo dublja ili značajnija, već su jednostavno bila procesuirana bržim tempom.“

Kada ste četvorogodišnjak, na primer, godina predstavlja mnogo veći deo vašeg života u poređenju s periodom kada imate 30 ili 40 godina.

Kako se navikavamo na iskustva i formiramo rutine, kao odrasli ređe ulazimo u nepoznato, što takođe doprinosi utisku da vreme brže prolazi – jer ne pružate mozgu ništa novo čega bi se sećao.

Rezultat toga je da se naši dani i meseci na kraju stapaju u jedno, s nekoliko upečatljivih trenutaka, što čini da vreme prolazi brže.

Bežan je dalje sugerisao: „Usporite malo više, naterajte sebe da radite nove stvari kako biste se oslobodili rutine. Priredite sebi iznenađenja. Radite neobične stvari. Jeste li čuli dobar vic? Ispričajte ga! Imate novu ideju? Uradite nešto. Napravite nešto. Recite nešto.“

Rutina nas može naterati da osećamo kao da samo prolazimo kroz život, kako je istakla profesorka psihologije sa Univerziteta Mičigen, Sindi Lustig. Ona je navela da kada radimo mnogo stvari u određenom periodu, može nam se činiti da se „vreme rasteže... i deluje veoma dugo.“

Naglasila je da svi imamo „mnogo kontrole“ nad onim što doživljavamo tokom vremena, te da je važno živeti u sadašnjem trenutku i izbegavati preterano razmišljanje o prošlosti.

Tagovi:
vreme zašto vreme leti prolaznost vremena
Komentari (0) Ostavi komentar

Povezane vesti

Zanimljivosti

Pogledaj sve

Showbiz

Pogledaj sve