Brojne porodice u Srbiji slave Svetog Alimpija kao krsnu slavu. Veruje se da je upravo on zaustavio kugu i gubu, isceljivao ljude i činio razna čuda. Otuda je važno da za dobro zdravlje sebe i svoje porodice, danas obavezno uradite jednu stvar…

Ko je bio je Sveti Alimpije i kako je postao Stolpnik?

Sveti Alimpije Stolpnik, hrišćanski asketa iz 6. veka, rođen je oko 522. godine u Andrijanopolju u Paflagoniji u veoma pobožnoj porodici. Još od malih nogu bio je predan Bogu, a iako voljen od svih, Alimpije je voleo usamljenički način života i od njega nije odustajao iako su ga mnogi odvraćali.


U potrazi za mirnim mestom na kom bi se potpuno predao Bogu, zaustavio na grčkom groblju od koga su, zbog legendi o demonskim priviđenjima i nečastivim silama, svi zazirali. Upravo tu je postavio krst, sagradio hram i podigao stub (stolp), na kom je u postu i molitvi proveo više od pet decenija života.

Ništa mu nije mogla ni hladnoća, ni vrućina, ljudi su mu se smejali… Ali on je nepokolebljivo stajao na stubu, ne dozvolivši ni jednom iskušenju da ga poremeti. Podsmevanje i čuđenje ubrzo je zamenilo veliko poštovanje, a ljudi su počeli da dolaze kod Svetog Alimpija po reči utehe, mudrosti, ali i isceljenje. On je svojim primerom i rečima, ukazivao ljudima put ka spasenju. Prema predanju, na stubu je proveo 53 godine i upravo zbog toga je nazvan Alimpije Stolpnik. Iako se ne zna koliko je tačno živeo, najveći broj podataka govodi o tome da je doživeo duboku starost i upokojio se u 120. godini, oko 640. godine u vreme cara Iraklija.

Čuda Svetog Alimpija

Osim što je, prema predanju, zaustavio kugu i gubu, veruje se da je Sveti Alimpije učinio mnoga čudesa blagodaću Hristovom. Bolesne je isceljivao, isterivao đavole iz ljudi, predskazivao budućnost…

Oko njegovog stuba podignuta su dva manastira, muški i ženski. Predanje kaže da su u ženskom manastiru živele njegove majka i sestra.

Četrnaest godina pre smrti, Alimpiju se se noge teško razbolele i on više nije mogao da stoji, već je samo ležao na jednoj strani. Kada su njegovi učenici želeli da ga okrenu na drugu stranu, on im to nije dozvolio.

Od moštiju Svetog Alimpija sačuvana je jedino glava i ona se nalazi u svetogorskom manastiru Kotlomuš, a za nju se i danas veruje da ima isceliteljske moći.

Posna trpeza obavezna

Alimpije se smatra jednim od tri velika stolpnika, pored Simeona Stolpnika i Danila Stolpnika. Interesantno je da je ovaj svetac poštovan kako u pravoslavnoj, tako i u katoličkoj crkvi.

Iako praznik Svetog Alimpija nije zapovedan i samim tim neradan za vernike, veoma je rasprotranjen kod Srba i slavi se i kao krsna slava. Trpeza je uvek posna, jer ovaj praznik pada u vreme Velikog Božićnog posta.

Sveti Alimpije Stolpnik je često je freskopisan u našim hramovima naše Crkve, a jedna od fresaka se načazi i u priprati Pećke patrijaršije. Ovom svecu posvećeni su i neki hramovi.

Običaji i verovanja na Svetog Alimpija

Veruje se da je Sveti Alimpije zaštitnik stoke, pa se zato na njegov dan ne upreže stoka. Baš zbog toga (čak i ako ga ne slavite kao krsnu slavu ili ne postite Božićni post), na trpezi danas ne smeju da se nađu određene vrste mesa (od zaprežnih životinja): teletina, junetina ili govedina, kako bi u kući vladali napredak, sloga i mir. Ovaj običaj je posebno rasprostranjen u istočnoj Srbiji.

Odlazi se rano u crkvu da bi svi bili zdravi u narednoj godini.

Prema pripovedanju ovaj svetac je strogim postom i strpljenjem raznih nedaća skoro sve pustinjake prevazišao.

Kao i za sve druge velike pravoslavne praznike, tradicija nalaže da treba preskočiti obavljanje svih težih poslova, naročito u kući.

Tagovi:
običaji Alimpije Stolpnik Prepodobni Alimpije Stolpnik
Komentari (0) Ostavi komentar

Povezane vesti

Zanimljivosti

Pogledaj sve

Showbiz

Pogledaj sve