Da li i vi krijete tugu iza osmeha? Psiholozi objašnjavaju zašto to može biti opasno

Stalno ponavljanje da „sve mora biti pozitivno“ ne pomaže uvek da se osećamo bolje. Stručnjaci upozoravaju da potiskivanje tuge, besa, straha i drugih neprijatnih emocija može dodatno otežati suočavanje sa problemima.

Nemojte da se stidite svojih osećanja

U vremenu kada se često govori o pozitivnom razmišljanju, zahvalnosti i potrebi da iz svake situacije izvučemo nešto dobro, lako je steći utisak da nema mesta za tugu, razočaranje, strah ili ljutnju. Međutim, psiholozi upozoravaju da čovek ne može, niti bi trebalo, da bude raspoložen i optimističan baš u svakom trenutku.

Upravo zbog toga sve češće se govori o pojmu toksične pozitivnosti. Ona se odnosi na insistiranje na optimizmu čak i onda kada osoba prolazi kroz težak period, uz potiskivanje ili umanjivanje emocija koje joj prirodno dolaze.

Nije svaka negativna emocija problem

Tuga, zabrinutost, bes, razočaranje ili strah nisu prijatni, ali to ne znači da su beskorisni. Emocije mogu da nam ukažu da se nešto važno događa i da postoji situacija kojoj treba posvetiti pažnju.

Problem nastaje kada pokušavamo da ih po svaku cenu sakrijemo ili odmah „popravimo“. Rečenice poput „nemoj da misliš negativno“, „sve će biti dobro“ ili „ima ljudi kojima je mnogo gore“ mogu zvučati ohrabrujuće, ali osobi koja pati ponekad mogu ostaviti utisak da nema pravo da se oseća onako kako se oseća.

Prihvatanje emocije ne znači da treba da joj se prepustimo. Naprotiv, prvi korak može biti upravo prepoznavanje onoga što osećamo, a zatim traženje zdravog načina da se sa tim izborimo.

Kada pozitivnost postaje teret

Pozitivno razmišljanje može biti korisno kada nam pomaže da sagledamo mogućnosti i zadržimo nadu. Međutim, ono postaje problem kada se od čoveka očekuje da ignoriše realne teškoće samo zato što bi trebalo da bude „pozitivan“.

Takav pritisak može dovesti do toga da osoba počne da skriva sopstvena osećanja čak i od ljudi kojima veruje. Umesto da potraži razgovor i podršku, ona pokušava da ostavi utisak da je sve u redu.

Toksična pozitivnost može se prepoznati i po tome što osećamo krivicu zato što smo tužni, stalno pokušavamo da potisnemo neprijatne misli ili umanjujemo sopstvene probleme poredeći ih sa tuđim.

Društvene mreže dodatno pojačavaju pritisak

Veliki uticaj na ovaj fenomen ima i način na koji ljudi predstavljaju svoje živote na internetu. Fotografije putovanja, uspeha, druženja i lepih trenutaka mogu stvoriti utisak da su drugi ljudi gotovo neprestano srećni i zadovoljni.

Međutim, ono što vidimo predstavlja samo deo nečijeg života. Iza osmeha na fotografiji mogu postojati problemi, strahovi i nesigurnosti o kojima osoba ne govori javno.

Zbog toga poređenje sa tuđim „savršenim“ životom može dodatno pojačati osećaj da sa nama nešto nije u redu kada prolazimo kroz težak period.

U redu je priznati da vam nije dobro

Stručnjaci ističu da je mnogo zdravije priznati sebi da osećamo tugu, ljutnju ili strah nego pokušavati da ih odmah potisnemo. To ne znači da treba zauvek ostati u neprijatnom raspoloženju, već da sebi damo prostor da razumemo šta se događa.

Ponekad je dovoljno razgovarati sa osobom od poverenja, zapisati šta osećamo ili napraviti pauzu od pritiska da moramo odmah pronaći rešenje. Ako neprijatna osećanja dugo traju, ozbiljno otežavaju svakodnevni život ili postaju sve intenzivnija, važno je potražiti podršku stručnjaka za mentalno zdravlje.