OBIČAJI ZA VELIKI PETAK! Zbog verovanja Srbi se nadaju da NEĆE PASTI KIŠA, a žene na OVO treba da obrate posebnu pažnju

Danas pravoslavni vernici širom Srbije i regiona obeležavaju Veliki petak, dan koji se smatra najtužnijim u hrišćanskom kalendaru jer je upravo na ovaj dan Isus Hristrazapet na krstu i predao svoj život za spasenje čovečanstva.

Veliki petak je deo Stradalne sedmice, poslednje nedelje pred Vaskrs, i za vernike predstavlja dan duboke tuge, molitve i stroge uzdržanosti. Po pravoslavnom verovanju, na ovaj dan ne treba obavljati obične svakodnevne poslove, ne smeju se organizovati veselje ni slavlje, već se vreme provodi u molitvi i tišini, razmišljajući o Hristovoj žrtvi.

U crkvama se na Veliki petak ne služi redovna liturgija, već se obavljaju Carski časovi uz čitanje delova jevanđelja koji opisuju Hristovo stradanje i raspeće.

U popodnevnim satima iz hramova se iznosi plaštanica - sveto platno koje simbolizuje Hristovo telo položeno u grob.

Vernici prilaze plaštanici, priljubljuju je uz molitvu i često se krste i celivaju kao izraz poštovanja i žalosti.

Farbanje jaja

Iako je Veliki petak pre svega dan posta i molitve, u mnogim domaćinstvima se tog dana završava i priprema za Vaskrs. Jedan od najraširenijih običaja je farbanje vaskršnjih jaja - simbola novog života i vaskrsenja - a u pravoslavnoj tradiciji to se često radi upravo na Veliki petak ili najkasnije do Velike subote. Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osveštane vodice, vaskršnje ili bogojavljenske. Prvo ofarbano jaje, obično crvene boje, naziva se čuvarkuća i čuva se kao simbol zaštite doma.

Veliki petak se, kako se navodi u crkvenim obredima, provodi u strogoj apstinenciji i postu.

Mnogi pravoslavci poste ceo dan na vodi i hlebu, dok drugi uzdržavaju od hrane i pića do večernjih sati. Tradicionalno se izbegava fizički naporan rad, a domaćinstva se drže tiho i bez buke kako bi se sačuvala atmosfera molitve i skrušenosti.

U narodu postoji i običaj da se crkvena zvona ne oglašavaju od Velikog četvrtka pa sve do Vaskrsa, jer se veruje da je to vreme žalosti i tugovanja, a zvona se smatraju simbolom radosti.

Na Veliki petak je crveno slovo pa se stoga ništa ne radi ni od kućnih, ni od poljskih poslova. Žene tog dana ni po koju cenu ne smeju da uzmu iglu u ruke, jer se veruje da će im na rukama izbiti plikovi. Tog dana poštuje se strog post, u kući se ne pali vatra, ne kuva se čak se i hleb ne mesi tog jutra.

Međutim, Srbi veruju da je najtužniji dan u hrišćanstvu najbolji za kalemljenje voća jer se "primi sve što se tog dana nakalemi".

U nekim delovima Srbije veruje se da će devojke koje na Veliki petak ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati svog budućeg muža.

Veruje se i da onog ko na Veliki petak opere kosu cele sledeće godine neće boleti glava kao i da kuću valja malo pomesti metlom, a onda tu metlu baciti, a sa njom i svo zlo iz kuće i domaćinstva.

Stariji ljudi kažu i da ako na Veliki petak pada kiša, neće biti šljiva, a ako je toplo i sunčano, očekuje se veliki rod voća.

Za mnoge vernike ovaj dan ima i dublje, duhovno značenje - smatra se danom pokajanja, unutrašnjeg mira i preispitivanja.

Veliki petak, iako najtužniji dan pravoslavnog kalendara, predstavlja i uvod u najveći hrišćanski praznik - Vaskrs, koji slavi Hristovo vaskrsenje i pobedu života nad smrću. U srcima vernika, ovaj dan ostaje simbol žrtve, nade i vere, dok se kroz molitvu i post pripremaju za radosnu proslavu vaskršnjih praznika.

Običaji za devojke

Postoje određeni običaji za devojke koji se vezuju za Veliki petak i Pravoslavni Vaskrs. Evo neki od njih:

Vodena noć - U nekim delovima Srbije, devojke uoči Velikog petka posećuju izvor ili reku u kasnim večernjim satima i na taj način prizivaju blagoslov vode. U tom običaju se veruje da će devojke koje su u vodi u toj noći biti zdrave i lepe.

Pranje kose - Prema nekim verovanjima, devojke bi trebalo da operu kosu na Veliki petak, kako bi se rešile svih loših energija i otvorile se prema novim mogućnostima.

Priprema kolača - Devojke su tradicionalno zadužene za pripremu kolača za Uskršnju trpezu. U nekim krajevima, postoji verovanje da će devojka koja uspe da umesi najbolji kolač privući udvarače.

Urezivanje uskršnjeg simbola na kori hleba - U nekim delovima Srbije, običaj je da devojka ureže uskršnji simbol (npr. krst, cvet) na kori hleba koji se sprema za Uskršnju trpezu. Veruje se da će devojka koja to uradi pronaći ljubav.

Posmatranje ptica - U nekim delovima Srbije, devojke uoči pravoslavnog Vaskrsa posmatraju ptice kako bi dobile odgovore na pitanja koja ih muče. Na primer, ukoliko vrapci cvrkuću, to se tumači kao dobar znak za budućnost.

Ovi običaji su deo bogate tradicije srpskog naroda, i mada se ne praktikuju svuda, još uvek su prisutni u nekim krajevima.