Ko će vam pre priteći u pomoć, PAS ili MAČKA? Rezultati istraživanja su nedvosmisleni!

Dok u panici tražite izgubljene ključeve, vaš pas bi mogao da dotrči kako bi "pomogao", a mačka će vas verojatno samo nezainteresovano posmatrati s kauča. Novo istraživanje pokazuje da ta razlika nije nimalo slučajna. Studija objavljena u časopisu Animal Behaviour otkrila je da se psi u određenim situacijama ponašaju sličnije maloj deci nego mačkama, a razlog za to verojatno leži u njihovoj evolucijskoj prošlosti uz ljude.

Kako su ih testirali?

Naučnici sa Univerziteta Eötvös Loránd u Mađarskoj proveli su istraživanje u kojem su posmatrali hoće li nedresirani psi, mačke i mala deca uzrasta od 16 do 24 meseca spontano pomoći svom staratelju da pronađe skriveni predmet.

Predmet - kuhinjski sunđer - nije imao nikakvu vrednost ni za jednog učesnika istraživanja. Ključan deo eksperimenta podrazumevao je da staratelj nikada nije direktno zatražio pomoć niti su nuđene nagrade, što je naučnicimaa omogućilo da procene da li pomoć pružena prirodno, a ne kao odgovor na naredbu.

Psi i deca spremno pomažu

Rezultati su pokazali da je više od 75 posto pasa i male dece ili pokazalo lokaciju predmeta gestovima, poput naizmeničnog gledanja između staratelja i predmeta, ili ga je fizički donelo.

Reakcije male dece podudarale su se s postojećim razvojnim istraživanjima koja pokazuju da deca u toj dobi prirodno i spontano pomažu. Budući da staratelj nikada nije tražio pomoć, istraživači su zaključili da je ponašanje pasa bilo podstaknuto unutrašnjom društvenom motivacijom, a ne poslušnošću ili dresurom.

Mačke posmatraju, ali retko deluju

Mačke su imale potpuno drugačiji pristup. Iako su često obraćale pažnju na situaciju, vrlo malo njih je pokušalo da pomogne. Izuzetak se dogodio samo u kontrolnim testovima kada je skriveni predmet bio nešto što su lično želele, poput omiljene igračke ili poslastice. Ali i tada se činilo da je njihovo ponašanje vođeno ličnim interesom, a ne željom za pomaganjem.

Istraživači napominju da ovaj rezultat ne znači da su mačke zle ili neosetljive. Umesto toga, kada nemaju lični interes, mnoge mačke biraju da posmatraju umesto da se uključe, što odražava njihovu veću nezavisnost u odnosu na pse.

Evolucijski koreni razlika u ponašanju

Naučnici navode da razlika verovatno proizlazi iz duboke evolucijske istorije. Psi, kao potomci vukova koji su sarađivali u čoporima, imaju predispozicije za saradnju. Osim toga, ljudi su tokom hiljada godina pripitomljavanja selektivno uzgajali pse kako bi bili pažljivi na ljudske znakove, oblikujući tako i njihovu sposobnost za dresuru i instinkt da odgovore na ljudske potrebe.

S druge strane, mačke su evoluirale od samotnijih predaka i smatra se da su se uglavnom "same pripitomile", prilagođavajući se ljudskim naseljima bez jednakog pritiska za razvoj saradničkog ponašanja. Studija sugeriše da sam suživot s ljudima i stvaranje bliskih veza možda nisu dovoljni za razvoj sklonosti spontanom pomaganju.

Upoređujući kućne ljubimce i malu decu u istom zadatku, istraživači se nadaju boljem razumevanju razvoja prosocijalnog ponašanja kod vrsta koje dele bliske odnose s ljudima. Rezultati upućuju na to da je dugogodišnje partnerstvo pasa s ljudima možda ojačalo njihovu sklonost da odgovore na ljudske potrebe, dok mačke, verne svojoj nezavisnoj prirodi, ostaju selektivne u tome kada će i hoće li ponuditi svoju "šapu".