Ovo je najbolje doba dana za provetravanje doma, a evo i koliko minuta je dovoljno

Kada je provetravanje vazduha u pitanju, ljudi bi mogli da se svrstaju u dve glavne kategorije. U jednu spadaju svi oni koji fanatično otvaraju prozore čim se probude ujutro, nezavisno od toga da li je napolju sunce, pada li kiša ili sneg, i ostavljaju prozore otvorenima prilično dugo. U drugoj su oni koji ih otvaraju stidljivo, samo na kratko, minuticu ili dve, samo ponekad ili kad se sete ili kad su vremenski uslovi "odgovarajući". 

Znamo da je provetravanje ključno u svakodnevnom životu, a evo i zbog čega je toliko važno i koliko je poželjno da traje. 

Smanjuje gustoću mikroorganizama i štetnih čestica

"Istina je da otvaranje prozora može uneti prašinu, pelud i zagađene materije u vaš dom. Međutim, provetravanje doma uvek je zdrava navika, jer smanjuje nakupljanje ugljen-dioksida koji se proizvodi tokom noći i drugih hemijskih jedinjenja koji mogu biti prisutni u vašem domu. Takođe, pomaže da ograniči gustoću mikroorganizama koji se razmnožavaju u zatvorenim prostorima, posebno u vlažnim ili slabo dezinfikovanim okruženjima", kaže María Dolores Cima Cabal, biološkinja i rukovodilac mastera iz upravljanja okolinom i energijom na Univerzitetu Internacional de la Rioja.

Pravila dobrog provetravanja (bez rasipanja toplotne energije)

I Cima Cabal i prof Nistal slažu se da bi provetravanje trebalo da traje između 10 i 20 minuta.

"To je dovoljno vremena za obnovu vazduha bez preteranog gubitka toplotne energije koja se koristi za grejanje tokom zime", kaže Cima Cabal.

Prof Nistal preporučuje provetravanje rano ujutro, kada je koncentracija toplote u vazduhu najniža. Tako, kad prozore opet zatvorimo, početna temperatura će se vratiti u roku od nekoliko minuta, čime se sprečava nepotrebno rasipanje toplote.

Kako optimizovati izmenu vazduha

Kako biste što brže i efikasnije provetrili svoj dom, korisno je stvoriti unakrsnu ventilaciju otvaranjem prozora na suprotnim stranama kuće kako biste stvorili promaju koja osigurava brzu izmenu vazduha (u ovom slučaju dovoljno je samo 5 minuta). Prozore treba ostaviti širom otvorene, a ne samo nagnute ("na kip"), jer bi to zimi raspršilo previše toplote i ne bi omogućilo dovoljno brzu cirkulaciju vazduha, što bi pospešilo gubitak toplote i hlađenje zidova. Ovaj brzi postupak može se sprovesti 2-3 puta dnevno (ujutro, poslepodne i uveče pre spavanja).

Šta izbegavati

Kada je nivo spoljašnjeg smoga visok, dobra je ideja provetriti kuću nekoliko minuta, otprilike 5 do 10, stvarajući promaju, i pre svega, odabrati pravo vreme. Najbolje je to učiniti rano ujutro kada je vazduh čišći, nakon što padne mrak ili kasno uveče kad je saobraćaj manje intenzivan, otvarajući suprotne prozore za bržu izmenu vazduha.

Manje nakupljanja patogenih organizama

Iako provetravanje dom ne čini sterilnim, promena vazduha smanjuje verovatnoću nakupljanja patogenih mikroorganizama u zatvorenim prostorima, povećavajući rizik od infekcije za one koji tamo žive. Virolog Nistal objašnjava da život u sterilnom okruženju nije potreban, jer je naš imunološki sistem osposobljen za interakciju s većinom mikroorganizama. Cilj provetravanja ne bi trebalo da bude stvaranje sterilnog okruženja, već održavanje čistoće vazduha.

Treba li da provetravate svakodnevno čak i ako živite sami

"Istina je da provetravanje značajno smanjuje rizik od prenosa respiratornih bolesti među ljudima koji dele dom, ali to treba da bude temeljna praksa čak i ako živite sami", ističe Cima Cabal.

"Iako to nije čarobni lek, i dalje je to odlična praksa za stvaranje zdravog životnog prostora, bez obzira na broj ljudi koji u njemu žive", smatra Nistal.

A šta ako ne provetravate?

Izmena vazduha zimi je vrlo važna, jer se u domu proizvode štetne i potencijalno otrovne materije, poput prašine, ugljen-monoksida koji se oslobađa iz plamena šporeta, ugljen-dioksida i vodene pare nastale svakodnevnim aktivnostima poput kupanja ili tuširanja, sušenja veša ili jednostavno prisutnošću ljudi. Sve te materije smanjuju količinu kiseonika dostupnog u domu. Bez odgovarajuće izmene vazduha, te materije se zadržavaju, stvarajući zasićeno i nekvalitetno okruženje. Takozvani "ustajali vazduh" može uzrokovati suzenje, glavobolje, otežano disanje i otežanu koncentraciju.