Da li godine zaista nisu važne? Psihoterapeutkinja otkriva kolika razlika u godinama može da bude najbolja za vezu

Iako se često ističe da godine u vezi nisu presudne, parovi sa značajnom razlikom u godinama mogu da se suoče sa specifičnim izazovima, od različitih životnih prioriteta do pitanja finansija, porodice i planova za budućnost. Ali, postoji li razlika u godinama koja povećava šanse za uspešniju i dugotrajniju vezu?

Psihoterapeutkinja Eloiz Skiner objašnjava da istraživanja najčešće idu u prilog parovima koji su približno istih godina.

Manja razlika može biti prednost

Prema rečima Skiner, idealna razlika između partnera je od nula do tri godine.

„Istraživanja pokazuju da takva razlika najčešće rezultira dugotrajnijom vezom“, kaže ona.

Razlog je, objašnjava, to što se partneri nalaze u sličnim životnim fazama. Veća je verovatnoća da će imati usklađena očekivanja kada je reč o finansijama, od potrošnje i štednje do ulaganja, ali i slične potrebe kada su u pitanju zdravlje, svakodnevne obaveze i planovi za budućnost.

Skiner dodaje da će parovi sličnih godina verovatnije biti usklađeni i kada je reč o fizičkim mogućnostima, što im može olakšati zajedničko planiranje aktivnosti, podelu obaveza oko dece, kao i ostvarivanje sličnih ciljeva kada su u pitanju putovanja i stil života.

Ističe i da podaci pokazuju kako kod parova sa velikom razlikom u godinama zadovoljstvo vezom vremenom može da opada.

„Parovi sa velikom razlikom u godinama mogli bi da budu manje otporni na izazovne životne događaje u poređenju sa parovima sličnih godina“, objašnjava ona.

Naravno, postoje brojni srećni parovi sa velikom razlikom u godinama, ali takve veze mogu zahtevati više prilagođavanja kako partneri stare i kako se njihove potrebe menjaju.

Kada razlika u godinama može da postane problem?

Jedno od pitanja koje se često postavlja jeste kada razlika u godinama postaje prevelika. Skiner naglašava da sama brojka nije jedini problem.

„Razlika u godinama može da postane problem ako dovede do nesklada u zrelosti, koju možemo nazvati ’emocionalnom dobi’, kao i u životnom iskustvu, vrednostima, prioritetima i očekivanjima“, objašnjava ona.

Među većim praktičnim izazovima navodi i osnivanje porodice.

„Ako je jedan partner značajno stariji, mogu da se pojave problemi sa začećem, razlike u stilovima vaspitanja, ali i veća verovatnoća da dete izgubi roditelja dok je još relativno malo“, navodi Skiner.

Razlike mogu da se pojave i kada je reč o novcu i planiranju budućnosti.

„Problem može da predstavlja i finansijsko planiranje. Dok jedan partner planira penziju, drugi možda želi da preuzme veće finansijske rizike“, dodaje ona.

Iako ne postoji stroga gornja granica koja bi automatski značila da veza neće uspeti, psihoterapeutkinja smatra da bi svaki par trebalo realno da proceni svoje potrebe, životne ciljeve i očekivanja.

Važna je i ravnoteža moći

Skiner upozorava i na još jedan mogući problem kod veće razlike u godinama.

„Postoji potencijalni problem sa dinamikom moći, na primer kada jedna osoba ima više novca, uspešniju karijeru ili viši društveni status“, objašnjava ona.

Takva neravnoteža, naravno, može da postoji i među partnerima istih godina, ali veća razlika u godinama ponekad može dodatno da je naglasi.

„Za održivu, dugoročnu vezu, partneri bi trebalo da teže sličnom nivou emocionalne i psihološke zrelosti, kao i usklađenim vrednostima i ciljevima. To je ipak verovatnije u vezama sa malom ili nikakvom razlikom u godinama“, zaključuje Skiner.