PRVI POLJUBAC se nikad ne zaboravlja: Zašto ostavlja tako dubok trag u nama?

Prvi poljubac koji izmene dve osobe označava početak svake nove ljubavne priče i ostavlja neizbrisiv trag u pamćenju. Američki psiholog Džon Nil Bohanon III sa Univerziteta Butler u Indijanapolisu, stručnjak za pamćenje i fotografska sećanja koja se fiksiraju u pamćenju pri događajima od epohalne važnosti, intervjuisao je stotinjak muškaraca i žena tražeći od njih da naprave neku vrstu klasifikacije raznih sećanja iz svojih života.

Rezultati su pokazali da je prvi poljubac događaj koji se najdublje urezao u pamćenje, čak do te mere da su ispitanici uspeli da se prisete do 90 posto detalja, čak i ako je od tada prošlo više decenija. A to je mnogo više nego što su upamtili o prvom polnom odnosu.

Poljupcem biramo partnera

Prema istraživanju nemačke antropološkinje Ingelor Eberfeld, dve trećine žena uverene su da je muškarac koji se dobro ljubi ujedno i dobar ljubavnik. U stvari, već od tog prvog izliva osećanja poljupcem može se saznati mnogo o svom partneru: može se naslutiti da li je nežan, romantičan, strastven, impulsivan, misli li na to da pruži užitak ili samo da ga primi...

Do istog zaključka došlo je i istraživanje naučnika sa Univerziteta u Oksfordu. Britanski naučnici su pokušali da shvate zašto se ljudska bića ljube od praistorije te provere koja je od tri glavne teorije o funkciji poljupca usnama najtačnija u današnje vreme: Poljubac služi prvenstveno za povećanje uzbuđenosti pre polnog odnosa? Ili je to instrument za procenu genetskog kvaliteta potencijalnih partnera? Služi li da zadrži par u vezi? 

Odgovori više od 300 muškaraca i 594 žene u dobi između 16 i 63 godine na pitanja iz onlajn upitnika dovode do zaključka da poljubac u prvom redu pomaže u pronalaženju odgovarajućeg partnera. Drugim rečima, prvo ću te poljubiti, a onda ću te odabrati.

Uticaj na zdravlje

Ipak, i druge dve teorije još uvek važe. U ponavljanom uzajamnom kontaktu usana i jezika dvoje ljubavnika, i ne želeći, razmenjuju se važne informacije za nastavak odnosa, kako onog seksualnog tako i afektivnog. I ne samo to. Prema američkoj antropološkinji Helen Fišer, postoje dokazi da slina sadrži testosteron, hormon koji povećava želju. Dakle, poljupcima bi muškarci mogli da nastoje da prenesu testosteron ženi kako bi u njoj podstakli seksualnu želju.

Osim toga, slinom se razmenjuju endorfini, koji se luče u posebnim situacijama, kao što su izlivi strasti i ljubavi: to su hormoni koji stvaraju osećaj zadovoljstva i istovremeno smiruju. A odgovor na pitanje zašto je osećaj smirenosti bitan treba tražiti u praistoriji, kad muškarci sebi nisu mogli dozvoliti distrakcije, jer su stalno morali da budu na oprezu zbog spoljašnjih opasnosti koje bi mogle ugroziti njihovo preživljavanje.

S druge strane, žene su oduvek nastojale da pronađu "oca" za svoje potomke, a to je podrazumevalo hranu i zaštitu. Stoga, endorfini deluju poput anksiolitika, s funkcijom da umire muškarca i spreče njegov odlazak odmah nakon "parenja".

Uloga dopamina

Prilikom ljubljenja aktivira se i dopamin, neka vrsta prirodne droge koja i njemu i njoj pruža osećaj užitka i zadovoljstva.

"Dotok dopamina tokom strastvenog poljupca izaziva osećaj uzbuđenja i želje, ali ponekad i opsesivne misli kakve mnogi od nas imaju, gotovo kao kod ovisnosti o narkoticima, uvek kad počinje neka nova ljubavna priča", kaže u svom eseju "Nauka poljupca" biološkinja i naučnica Šeril Kiršenbaum sa Univerziteta u Teksasu.

"To nije ništa neobično, jer taj neuroprenosnik deluje na isti deo mozga koji je stimulisan prilikom udisanja kokaina. Tera nas da želimo još i daje nam energiju. Postoje osobe pune dopamina koje ne osećaju više glad ili otkrivaju da mogu bez sna, odnosno imaju iste one simptome kakvima obično opisujemo zaljubljivanje. Srećom, dopamin ima još mnogo drugih efekata osim što nas tera na luckasto ponašanje: omogućuje nam da prepoznajemo zanimljive situacije, da pamtimo ugodna iskustva i tražimo nova", objašnjava Kiršenbaum.

Četvrta molekula čije se lučenje stimulše poljupcem je oksitocin, takozvani hormon privrženosti, koji pospešuje stabilnost odnosa. I to je ujedno razlog zašto se za očuvanje veze preporučuje "ekstra" doza poljubaca.

Zatvorenih očiju?

A šta ako je poljubac pogrešan? Verovatno se tada luče adrenalin i kortizol, što je neuroendokrini odgovor na stres, i sve ide u smeru prekida. Impuls je tada da se pobegne što dalje je moguće.

Još jedno često pitanje je i zašto se kod strastvenih poljubaca zatvaraju oči. Pa, možda zato što razmena tečnosti i emocija, osim što ubrzava ritam otkucaja srca, izaziva i širenje zenica. Upravo zato osećamo potrebu da spustimo kapke i prepustimo se ljubavnom snu.