Zlato je sve popularnija investicija

Sve više privatnih investitora, narodnih banaka i fondova investira u zlato. Između ostalog je i Narodna banka Srbije veliki kupac zlata, u proteklih 15 godina su zlatne rezerve Srbije trostruko uvećane i trenutno iznose oko 47 tona. Ali šta čini zlato tako popularnom investicijom?

Zlato kao dugoročni štit od inflacije

Investitori zlato primarno tretiraju kao štit od inflacije, jer se istorijski u periodima visoke inflacije pokazalo kao odličan čuvar vrednosti. Ovo je zbog pozitivne korelacije između inflacije i cene zlata. Kada je inflacija visoka, ili se očekuje visoka inflacija, cena zlata raste. Ovaj fenomen se ostvario u protekle 4 godine a i tokom 1970ih kada se svet suočavao sa periodom stagflacije (stagnacija ekonomije kombinovana sa visokom inflacijom). Početkom 1971. cena zlata je iznosila oko 38$ po unci a do 1980. je ostvarila cenu od 660$.

Slična situacija se odigrala i u proteklih par godina, gde je inflacija i ekonomska nestabilnost nakon kovid pandemije gurala cenu zlata gore, gde je ostvarila svoj istorijski vrhunac u proteklih godinu dana.

Najveći uticaj na cenu zlata ima inflacija i monetarna politika, pogotovo američka monetarna politika i stanje dolara. Kada dolar slabi, cena zlata raste, a kada je dolar jak, zlato opada. Ovaj inverzni odnos se često ostvari na tržištu.

Zlato kao štit od krize

Zlato se tretira kao “investicija sigurnog utočišta”, to znači da u periodima krize ili tržišne nestabilnosti kada vrednost drugih sredstava, poput papirnog novca ili akcija, opada, cena zlata raste. Istraživanje od strane američkog fonda Invesco iz 2023. je ispitalo 57 centralnih banaka širom sveta i 96% je odgovorilo da zlato tretira kao najsigurniju investiciju.

Ovaj zaštitni faktor se pokazao tokom svetske finansijske krize 2008. godine, kada su svetske berze bile u crvenom i kada je američka berza S&P 500 izgubila 50% vrednosti, cena zlata je skočila za čak 25%. Nakon ove krize investitori su nastavili da kupuju plemenite metale, osećajući se da je to najsigurnija investicija u tom trenutku.
Isti trend se ostvario i nakon recesije prouzrokovane kovid pandemijom, kada je cena zlata ostvarila svoj tadašnji vrhunac od 2074$ po unci.

Geopolitički faktori u ceni zlata

Svetski konflikti i tenzije imaju značajan uticaj na cenu zlata, nakon Ruske invazije Ukrajine, cena zlata je strmoglavo skočila i opet dostigla vrhunac uoči rata, slično se odigralo i nakon izbijanja rata u Izraelu. U periodima krize kada različita sredstva mogu da zavise od lanaca snabdevanja, političkih odnosa i drugih faktora, zlato se pojavljuje kao nezavisno sredstvo koje može bilo gde u svetu da se unovči, nezavisno od političke slike.

Popularnost fizičkog investicionog zlata

Jedan od najpopularnijih načina za ulaganje u zlato jeste kupovina fizičkog investicionog zlata u formi zlatnih poluga i kovanica. Investiciono zlato je oslobođeno od PDV-a u Srbiji i Evropskoj Uniji jer se tretira kao finansijski proizvod.

Zlatne poluge i kovanice imaju striktne zakonski definisane parametre da bi mogle da se smatraju investicionim zlatom. Ove poluge i kovanice proizvode svetski renomirane i prestižne rafinerije poput Švajcarskih giganta kao što su Valcambi, PAMP, Argor-Heraeus, i mnoge državne kovnice poput Austrijske kovnice koja proizvodi Dukat Franca Jozefa, ili Britanska kraljevska kovnica koja proizvodi zlatnike Britannia.

Prema Svetskom savetu za zlato 2023. godine je ukupna tražnja za fizičkim investicionim zlatom u formi zlatnih poluga i kovanica iznosila oko 1200 tona. Specifično jaka tržišta za zlato se nalaze u Aziji, pogotovo u Indiji i Kini. Kina je najveći potrošač zlata na svetu i u ovom azijskom gigantu se zlato tretira kao tradicionalna i sigurna investicija.

U zapadnim državama se preferira tzv. “papirno zlato” tj. zlato koje se kupuje na berzi kroz ETF fond. Ovo zlato nije fizičko, već se kupuje udeo fonda na berzi koji poseduje to zlato. Svakako, fizičko investiciono zlato je i dalje jako popularna investicija u Evropi i Severnoj Americi.

Zaključak

U sve nestabilnijim vremenima, kako politički tako i ekonomski, svetski investitori, pojedinci pa i narodne banke se okreću žutom metalu kao dugoročnom čuvaru vrednosti. Zlato je hiljadama godina korišćeno kao novac i kao čuvar vrednosti, izgleda da i u modernom dobu ono ispunjava istu ulogu.