U Srbiji je sve manje lovaca. S druge strane lovci su sve stariji. Od ukupnog broja gotovo jedan procenat su žene.

Naš reporter je razgovarao sa jednom takvom, retkom ženom koja voli lov, živi u Kraljevu i profesorka je. Ime joj je Milojka Mijailović i ljubav prema lovu je nasledila od dede i oca.

„To je kod mene krenulo od moje šeste godine. Sa dedom sam krenula, samo iz zdravstvenih razloga. Kao i svako dete imala sam problema sa astmom. Deda me je vodio u lov sa njim, kako bi uživala u prirodi, u tom zdravom okruženju. Od tog trenutka nisam odustajala, i po snegu i po kiši. Ja sam četvrta generacija u ovom hobiju. Moj pradeda, deda, otac i ja imamo ukupno više od 100 godina lova“, ponosno ističe ova mlada lovkinja.

Uvek joj je draže kada na nišan izađe lisica ili šakal, jer ona lova predatore, štetočine, jer smatra da na taj način štiti plemenitu divljač. Nažalost vuka nema u njenim krajevima.

„Išla sam nekoliko puta na hajke na vukove, ali nisam imala tu sreću. Nailazila sam samo na njegove tragove“.

Kako izgleda jedan dan u lovu, pričala je Milojka u nastavku:

Tagovi:
životna priča lovac Milojka Mijailović žena lovac
Komentar Komentari (0) Ostavi komentar

Povezane vesti

Životne priče

Pogledaj sve

Showbiz

Pogledaj sve