Bio je NAJUTICAJNIJI američki PESNIK: Otvoreno je pisao o telesnim zadovoljstvima, strasti i se*sualnoj želji, zbog čega je imao VELIKE PROBLEME

Volt Vitman rođen je 1819. godine na Long Ajlendu u Njujorku. Njegovi roditelji, Luiza i Volt Vitman stariji, bili su iz poznatih lokalnih porodica. Otac mu je bio farmer i graditelj kuća, ali je pokušavao i da zaradi kupovinom i prodajom zemljišta.

Porodica se 1823. godine preselila u Bruklin. Vitman je išao u školu do svoje 11. godine, a zatim ju je napustio kako bi pomogao porodici.

Vitmanova porodica se često selila jer je njegov otac pokušavao da zaradi tokom razvoja grada.

Još kao tinejdžer, Volt Vitman je počeo da radi u novinama. Radio je razne poslove: štampanje, pisanje, uređivanje.

Kasnije je imao i svoje novine koje je sam dostavljao — čak i na konju.

U dvadesetim godinama radio je kao učitelj, ali mu je pisanje ostalo glavni posao sve do rata. Najviše je radio u Njujorku i okolini, ali je kratko vreme radio i u Nju Orleansu.

Iako nije imao mnogo škole, Vitman je mnogo učio iz života oko sebe. Kao dečak je voleo prirodu, a kasnije je često šetao ulicama Menhetna i Bruklina.

Bio je visok i lako uočljiv, naročito jer je rano osedeo. Ljudi su ga voleli jer je bio dobar i razumeo druge.

Dok su neki ljudi tada kritikovali imigrante u gradovima, Vitman je u svojim tekstovima pisao o običnim ljudima i cenio njihov rad i svakodnevni život.

„Telo je ostalo veoma važna tema u Vitmanovom stvaralaštvu“, objašnjava poznati istraživač Ed Folsom. U mnogim svojim pesmama, Volt Vitman otvoreno je pisao o telesnim zadovoljstvima, strasti i se*sualnoj želji — kako između muškaraca i žena, tako i u širem smislu ljudske bliskosti.

U njegovo vreme, ovakve teme bile su veoma provokativne i često su izazivale negodovanje. Njegova dela su smatrana smelim, pa čak i nepristojnim.

Čuveni pisac i mislilac Ralf Valdo Emerson, koji je inače podržavao Vitmana, savetovao mu je da ukloni najerotičnije delove iz svojih pesama. Međutim, Vitman je to odbio i ostao veran svom izrazu.

Zbog takvog pisanja imao je i konkretne posledice:

dobio je otkaz na državnom poslu
jedan od njegovih izdavača bio je čak pod pretnjom tužbe, jer je lokalni tužilac smatrao da su delovi zbirke Leaves of Grass nepristojni i nemoralni

Foto: Colaimages, colaimages / Alamy / Profimedia

Se*sualnost u Vitmanovo vreme

Iako su njegove pesme o telesnoj ljubavi i želji izazivale kritike, zanimljivo je da u njegovo vreme nije bilo mnogo komentara na njegove pesme iz ciklusa „Calamus“, koje govore o bliskosti između muškaraca.

Danas mnogi čitaoci te pesme tumače kao izraz homose*sualne ljubavi. Međutim, u 19. veku situacija je bila drugačija:

• tada su intenzivna prijateljstva između muškaraca bila uobičajena i društveno prihvaćena
• takvi odnosi nisu se nužno smatrali se*sualnim
• čak je moguće da je i sam Vitman svoje tekstove video kao opis dubokog prijateljstva, a ne kao jasno definisanu se*sualnost

Savremeni naučnici uglavnom se slažu u jednom:

Nije sasvim tačno nazivati Vitmana „homose*sualcem“, jer taj pojam u njegovo vreme nije postojao u današnjem značenju

Ipak, mnogi priznaju da su u njegovim delima prisutni homoerotski elementi, odnosno emocionalna i telesna privlačnost prema muškarcima.

Patriotizam i politički stavovi

Vitman nije pisao samo o ljubavi i telu — njegova dela su bila snažno prožeta i politikom.

Vodila ga je velika ljubav prema United States i verovao je u ideju jedinstvene i snažne države.

Njegovi stavovi o važnim pitanjima bili su složeni:

smatrao je da je ropstvo nemoralno
podržavao je ideju da nove teritorije treba da postanu deo države samo ako budu slobodne (bez ropstva)
međutim, istovremeno je kritikovao radikalne protivnike ropstva

Za abolicioniste (borce protiv ropstva) govorio je da su „nepromišljeni i previše vatreni fanatici“.

Vitman se plašio da će ekstremi sa obe strane — i pristalice i protivnici ropstva — dovesti do velikog sukoba koji bi mogao da uništi jedinstvo države.

Na kraju se pokazalo da je bio u pravu: tenzije su zaista dovele do rata koji je duboko podelio zemlju.

Saosećanje i pomoć tokom rata

Tokom Američkog građanskog rata, kada je imao 42 godine, Volt Vitman nije otišao u vojsku. Umesto toga, odlučio je da pomogne na drugačiji način — otišao je u Vašington, D.C. kako bi pružao utehu i podršku ranjenim vojnicima.

Provodio je mnogo vremena u bolnicama:

• posećivao ranjenike
• razgovarao sa njima
• pisao pisma njihovim porodicama
• donosio im sitnice poput hrane i knjiga

Da bi mogao da nastavi ovaj humanitarni rad, zaposlio se kao činovnik u različitim državnim institucijama. Taj posao mu je služio uglavnom kao izvor prihoda, dok je njegovo pravo poslanje bilo pomaganje vojnicima.

U tom periodu razvio je duboko poštovanje prema predsedniku Abrahamu Linkolnu. Nakon Linkolnove smrti, Vitman je napisao neke od svojih najpoznatijih pesama:

• When Lilacs Last in the Dooryard Bloom’d
• O Captain! My Captain!

Ove pesme predstavljaju emotivan oproštaj i izraz tuge za izgubljenim vođom.

Najuticajniji američki pesnik

Godine 1873. Vitman je doživeo moždani udar, što je ozbiljno narušilo njegovo zdravlje. Zbog toga je napustio Vašington i otišao da živi kod svog brata Džordža u Camden, u saveznoj državi Nju Džerzi.

Iako je planirao da tamo ostane samo privremeno, njegovo zdravstveno stanje se pogoršavalo, pa je u Camdenu ostao sve do kraja života.

Preminuo je 26. marta 1892. godine.

Neposredno pre smrti, završio je poslednju verziju svoje najvažnije knjige — Leaves of Grass. To izdanje se često naziva „izdanje sa samrtne postelje“, jer predstavlja konačnu verziju njegovog životnog dela.

Njegovo delo i dalje ima veliki uticaj na književnost, kulturu i razumevanje ljudske slobode i identiteta.

Intenzivna prijateljstva i priroda odnosa

Volт Vitman je tokom života imao veoma intenzivna prijateljstva sa mnogim muškarcima i mladićima. Ta bliskost je bila stalni deo njegovog života, ali i danas postoji neslaganje među istraživačima o tome šta je ona tačno značila.

Neki biografi smatraju da Vitman nije imao se*sualne odnose sa muškarcima, dok drugi navode pisma, dnevnike i druga svedočenja koja tumače kao dokaz da su neki njegovi odnosi imali i se*sualnu dimenziju.

Pokušaj da se razjasni istina

Engleski pesnik i kritičar Džon Eddington Sajmonds pokušavao je čak dvadeset godina da od Vitmana dobije jasan odgovor o prirodi njegovih osećanja i odnosa.

Godine 1890. napisao mu je pitanje da li u njegovoj ideji „drugarskih odnosa“ postoji mogućnost pojave poluse*sualnih osećanja i postupaka među muškarcima.

Vitman je u odgovoru to odlučno negirao. Rekao je da bi takvo tumačenje njegovih pesama bilo užasno i potpuno pogrešno. Takođe je tvrdio da ima šest vanbračne dece.

Savremeni naučnici su, međutim, skeptični prema toj tvrdnji, jer za tu decu ne postoje pouzdani dokazi.

U jednom pismu iz avgusta 1890. godine ponovo je tvrdio da ima šestoro dece, od kojih je dvoje umrlo, ali ni to nikada nije potvrđeno.

Piter Dajl kao moguća najveća ljubav

Najčešće pominjana osoba u kontekstu emotivnog života Volta Vitmana je Piter Dajl.

Dajl je bio kondukter u javnom prevozu, kojeg je Vitman upoznao oko 1866. godine. Vrlo brzo su postali izuzetno bliski i godinama su bili gotovo nerazdvojni.

Dajl je kasnije opisao njihov prvi susret kao trenutak razumevanja bez reči. Rekao je da je odmah stavio ruku na Vitmanovo koleno i da su se „razumeli odmah“, kao i da su nastavili put zajedno bez razdvajanja.

U Vitmanovim beleškama postoje tragovi da je skrivao Dajlovo ime koristeći šifru zasnovanu na slovima njegovih inicijala.

Oskar Vajld i kasnije svedočenje

Oskar Vajld je upoznao Volta Vitmana u Sjedinjenim Američkim Državama 1882. godine. Kasnije je izjavio da je od Vitmana dobio poljubac koji je dugo pamtio.

Posredna svedočenja o se*sualnim odnosima

Jedini direktan opis Vitmanovog se*sualnog života potiče iz posrednog svedočenja.

Godine 1924. Edvard Karpenter je ispričao Gevinu Arturu o svom mladalačkom se*sualnom iskustvu sa Vitmanom, a Arthur je to zapisao u svom dnevniku. Međutim, ovo nije direktan dokaz, već svedočenje iz druge ruke.

Bil Daket i drugi mladići

Još jedna osoba koja se često pominje je Bil Daket.

Kao tinejdžer, živeo je u istoj ulici u Kamdenu kao i Vitman, a kasnije se uselio kod njega i godinama živeo u njegovoj kući, gde mu je pomagao u svakodnevnim stvarima.

Daket je imao oko petnaest godina kada je Vitman kupio kuću u ulici Mikl. Zbog blizine su se prvo upoznali kao komšije, a zatim postali veoma bliski.

Njihov odnos bio je toliko blizak da je Daket ponekad delio Vitmanov novac kada ga je imao. Vitman je njihov odnos opisivao kao vrlo čvrst i blizak.

Neki biografi ga smatraju samo stanarom, dok drugi veruju da je bio njegov ljubavnik. Postoji i fotografija njih dvojice koja podseća na bračni portret, što je dodatno podstaklo različita tumačenja.

Hari Staford i emotivna veza

Još jedan mladić sa kojim je Vitman imao snažan odnos bio je Hari Staford.

Upoznao ga je 1876. godine kada je Staford imao osamnaest godina. Vitman mu je poklonio prsten, koji su jedno vreme razmenjivali tokom njihove burne veze koja je trajala godinama.

Staford je jednom napisao da je jedino što bi ga moglo odvojiti od tog prstena smrt.

Odnosi sa ženama

Postoje i dokazi da je Vitman imao emotivne odnose sa ženama.

Imao je romantično prijateljstvo sa njujorškom glumicom Elen Grej u proleće 1862. godine, ali nije jasno da li je taj odnos bio i se*sualan.

Kasnije je čuvao njenu fotografiju i nazivao je svojom starom dragom.

Pred kraj života često je govorio o svojim ranijim ljubavima i negirao tvrdnje da nikada nije imao ljubavne odnose.