Silvana je usvojila devojčicu sa Daunovim sindromom, koju je upoznala u Zvečanskoj: Govorili su nam 'ŠTA ĆE VAM TAKVO DETE', prvi put sam zaplakala...

Devojčica sa Daunovim sindromom zove se Una i Silvana ju je upoznala u Zvečanskoj 2012. godine kada je posetila svratište kako bi deci bez roditelja podarila novogodišnje paketiće.

"Videla sam devojčicu koja sedi u sobi, ali okrenuta zidu. Pitala sam ih šta je sa tom devojčicom, oni su mi rekli da je ona iz Negotina, ostavljena i da je nikada niko nije posetio, kao i to da ima Daunov sindrom", priseća se Silvana i dodaje:

"Kada mi je prišla, jako smo se zagrlile i odmah sam pomislila kako bih volela da ovo dete odvedem kući, da mu pomognem. To su neke čudne emocije. Pitala sam ih šta mi je sve potrebno da bih je usvojila, i tada su mi govorili ’Šta će vam takvo dete. Ona je mnogo ometena, ne zna da hoda, ne zna da jede’. Sećam se da sam rekla da ništa to nema veze i da samo želim da je uzmem i vodim kući".

Silvana je u tom trenutku živela srećno sa svojim suprugom i dvoje dece, koji su njenu odluku da usvoji Unu prihvatili sa mnogo razumevanja.

Silvana je u početku bila Unina hraniteljka, ali kasnije su i ona i njen suprug, dajući joj prezime, zakonski postali njeni roditelji.

Silvana je u "Jutru" ispričala zašto se pre 12 godina našla u Zvečanskoj.

"U tom periodu života sam bila jako zabrinuta. Saznala sam da je moj sin odlučio da se preseli u Pariz. Mislila sam da želi da studira i da tamo radi, ali on se odlučio da bude profesionalni vojnik Legije stranaca", priseća se Silvana i dodaje:

"Razmišljala sam u nekom trenutku da ako ja pomognem nekom detetu, da će Bog da čuva mog sina. I tako je i bilo. Taj slučajan susret moj i Unin pretvorio se u život ispunjen pun radosti i ljubavi. Nikada nijednog trenutka Una nije bila teret. Ja uživam sa njom".

Unini zakonski roditelji su mnogo radili sa njom, toliko da je naučila sam da odlazi u toalet, da sama jede, da hoda, a na govoru su takođe mnogo radili.

Prvo su kod nje usavršavali socijalizaciju, životne veštine, ali iako ima jako mali fond reči, Una sve razume.

"Bez obzira što ne zna da priča, mi se razumemo. Nama nekada reči nisu potrebne", govori mama Silvana, koja ističe da su, za Unin prvi rođendan koji su proslavili otkada je devojčica došla u porodicu Veselinović, zvali su Unine biološke roditelje koji nisu želeli da dođu.

Silvana se seća prvog trenutka kada ju je Una nazvala mamom.

"Mnogo puta sam plakala zbog njenih uspeha i napretka. Prvi put sam zaplakala kada sam joj lakirala nokte i tada me je prvi put nazvala ’mama’. To je bilo godinu i po dana posle njenog dolaska u naš dom", govori Silvana sa suzama u očima.

Una danas ima 15 godina, i ide u bioskop, kod frizera, u teretanu, na manikir i pedikir. Silvana je nikada nije skrivala od javnosti i kako i sama ističe, "Una je sada u pubertetu i njen život treba da bude ispunjen i sadržajan". Silvana se od prvog dana trudi da ima ispunjen i srećan život.

Silvana se pred kamerama Prve prisetila i perioda kada je Una bolovala od leukemije i priznaje da taj period nije bio lak, ali da joj je Una bila na prvom mestu.

Gošća "Jutra" bila je i 15-godišnja Una, a njihovu životnu priču poslušajte u nastavku: