Mnogi su bili PROTIV NJIH, a danas su POSTALE SIMBOLI: Ove čuvene građevine smatrane su za RUGLA, a danas se ovi gradovi NE MOGU ZAMISLITI bez njih (FOTO)

Ipak, kada su se gradili, nisu svi bili odu&scaron;evljeni njima. Neki su ih smatrali arhitektonskim proma&scaron;ajima, drugi ruglom koje će uni&scaron;titi izgled gradova, treći nepotrebnim tro&scaron;enjem novca.Da se danas u nekom evropskom gradu najavi gradnja građevine koja će značajno uticati na njegovu vizuru, te&scaron;ko je zamisliti da bi svi bili odu&scaron;evljeni. Zapravo, ne moramo ni da zami&scaron;ljamo takav scenario.Oko ovih građevina su se prilikom izgradnje - lomila koplja, a danas su ovi gradovi bez njih - nezamislivi.Ajfelov toranjDanas je Ajfelov toranj praktično sinonim za Pariz. Te&scaron;ko je zamisliti razglednicu francuske prestonice bez njegove prepoznatljive siluete, a godi&scaron;nje ga posećuju milioni turista. Ipak, krajem 19. veka nije ba&scaron; svako delio odu&scaron;evljenje Gistavom Ajfelom i njegovom idejom.Toranj je izgrađen za Svetsku izložbu 1889. godine, kojom se obeležavala stota godi&scaron;njica Francuske revolucije. Trebalo je to da bude impresivan prikaz francuskog inženjerstva i tehnolo&scaron;kog napretka, ali je deo pariske kulturne i umetničke elite smatrao da je reč o &bdquo;gvozdenoj nakazi&ldquo; koja će uni&scaron;titi lepotu grada svetlosti.Foto: Mistervlad/ShutterstockPrema prvobitnom planu trebalo je da stoji samo 20 godina, a početkom 20. veka ozbiljno se razmatralo njegovo uklanjanje. Spasili su ga, između ostalog, naučni i vojni potencijal, kao i mogućnost kori&scaron;ćenja za bežičnu telegrafiju.A danas? Možete li uop&scaron;te da zamislite Pariz bez Ajfelovog tornja?Sidnejska operaSidnejska opera jedna je od onih građevina koje prepoznajete i ako nikada niste bili u Australiji. Njena bela konstrukcija postala je simbol Sidneja i cele zemlje. Ipak, put do dana&scaron;njeg statusa nije bio lak.Gradnja je započela 1959. godine, prema projektu danskog arhitekte Jorna Ucona. Problemi su se pojavili odmah, a inženjerski izazovi, promene u projektu, ka&scaron;njenja i rast tro&scaron;kova pretvorili su izgradnju u problem koji je doveo do toga da je Utzon 1966. godine napustio projekat. Njegov odlazak izazvao je međunarodne proteste umetnika, arhitekata i intelektualaca, ali je opera dovr&scaron;ena bez njega, pod vodstvom australijskih arhitekata.Foto: Richie Chan/ShutterstockZvanično je otvorena 1973. godine, čak 16 godina nakon &scaron;to je Uconov projekat izabran. Ono &scaron;to je počelo kao kontroverzan i izuzetno skup projekat postalo je jedno od najpoznatijih arhitektonskih dela 20. veka, a 2007. godine na&scaron;lo se na Uneskovoj listi svetske kulturne ba&scaron;tine.Piramida TransamerikaKada se danas spomene, uz Golden gejt i tramvaj, jedna od prvih asocijacija često je neobični piramidalni neboder Piramida Transamerika.Kada je projekat predstavljen 1969. godine, reakcije su bile sve samo ne pozitivne. Deo stanovnika smatrao je da je reč o prevelikoj i previsokoj građevini koja se ne uklapa u dotada&scaron;nju vizuru grada. Problem nije bio samo u neobičnom obliku.Ilustracija; Foto: Artem Onoprienko/ShutterstockNeboder je trebalo da bude izgrađen u četvrti u kojoj su prevladavale znatno niže zgrade, a za njegovu realizaciju trebalo je ustupiti i deo javne ulice.Uprkos protivljenju, građevina je zavr&scaron;ena 1972. godine. Sa visinom od 260 metara, dugo je bila najvi&scaron;a zgrada u San Francisku. Njena prepoznatljiva piramidalna silueta vremenom je postala jedan od za&scaron;titnih znakova grada.Zgrada FletironNjujork je poznat po neboderima, ali jedan od njegovih najprepoznatljivijih arhitektonskih simbola zapravo nije ni približno najveći. Zgrada Fletiron, zavr&scaron;ena 1902. godine, poznata je po neobičnom trouglastom obliku.Kada je projekat predstavljen, mnogi su bili skeptični. Pojedini kritičari sumnjali su da će tako visoka i uska građevina uop&scaron;te moći da izdrži snažne vetrove.Foto: Oliver Foerstner/ShutterstockFoto: Oliver Foerstner/Shutterstock Novine su pisale o mogućem efektu vazdu&scaron;nog tunela koji bi mogao da ugrozi prolaznike, a neki su se pitali koliko će vremena trebati da se neobična zgrada sru&scaron;i.Naravno, ni&scaron;ta od toga nije se dogodilo, a zgrada je i dan danas jedan od simbola grada.Sagrada FamilijaBarselona bez Sagrade Familije danas je gotovo nezamisliva. Monumentalna bazilika Antonija Gaudija jedna je od najposećenijih atrakcija &Scaron;panije, a njena neobična arhitektura ni približno nije bila po svačijem ukusu.Gaudijeva vizija bila je toliko drugačija da je izazivala podeljene reakcije jo&scaron; za njegovog života. Čak je i slavni Džordž Orvel Sagradu Familiju opisao kao jednu od najružnijih građevina na svetu. On nije bio jedini koji je imao problema sa Gaudijevim arhitektonskim izrazom.Foto: Valerie2000/ShutterstockRasprave nisu prestale ni nakon smrti arhitekte 1926. godine. Deo arhitekata smatrao je da gradnju treba zaustaviti jer je nemoguće verno nastaviti njegovu viziju, dok su drugi zagovarali dovr&scaron;etak bazilike.U svakom slučaju, nije dovr&scaron;ena ni dan-danas, vi&scaron;e od 140 godina nakon početka izgradnje, ali je u međuvremenu svakako postala za&scaron;titni znak Barselone.Gugenhajm u BilbauKada je Frenk Geri predstavio projekat muzeja Gugenhajm u Bilbau, nije se raspravljalo samo o njegovom izgledu nego i o tome ima li takva investicija uop&scaron;te smisla.Bilbao je početkom devedesetih bio industrijski grad koji se suočavao sa privrednim problemima i krizom tradicionalne industrije. Ideja da se veliki novac uloži u spektakularan muzej savremene umetnosti mnogima se činila prilično rizičnom. Kritičari su smatrali da bi novac bilo bolje potro&scaron;iti na zdravstvo, infrastrukturu i pomoć privredi.Foto: Melanie Lemahieu/ShutterstockMuzej je otvoren 1997. godine i ubrzo postao svetska atrakcija. Njegov uspeh pokrenuo je ono &scaron;to se danas često naziva Bilbao efektom &ndash; ideju da velika kulturna i arhitektonska investicija može pomoći transformaciji grada i njegovog međunarodnog imidža.Naravno, nije ba&scaron; svaka investicija u spektakularnu građevinu automatski recept za privredni uspeh. Ali, ovaj muzej je pokazao koliko arhitektura može uticati na to kako neki grad doživljavaju njegovi stanovnici i posetioci.

Mnogi su bili PROTIV NJIH, a danas su POSTALE SIMBOLI: Ove čuvene građevine smatrane su za RUGLA, a danas se ovi gradovi NE MOGU ZAMISLITI bez njih (FOTO)

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest