Privatnost ili odgovornost: Može li objava na društvenim mrežama da ugrozi posao?

Društvene mreže odavno su postale deo svakodnevice, ali pitanje gde prestaje privatnost zaposlenih, a počinje interes poslodavca, sve je aktuelnije. Fotografija sa odmora, politički stav, komentar ili snimak iz privatnog života mogu biti dostupni svima, ali to ne znači da poslodavac zbog njih može da sankcioniše zaposlenog.

Poslodavac nema pravo da se bavi privatnim životom zaposlenog

Kako objašnjava HR menadžerka Nevena Radovanović, ono što objavljujemo na društvenim mrežama prvenstveno zavisi od naših ličnih vrednosti i načina na koji želimo da se predstavimo. Sama činjenica da je sadržaj dostupan na internetu ne daje poslodavcu pravo da se bavi privatnim životom zaposlenog.

Šta je reputacioni rizik

Problem može nastati onda kada se privatna objava direktno poveže sa kompanijom i njenom reputacijom. Ako zaposleni nastupa kao predstavnik firme, koristi njeno vlasništvo ili učestvuje na događaju koji kompanija organizuje ili finansira, njegovo ponašanje može imati posledice po poslodavca. U takvim situacijama granica između privatnog i poslovnog postaje znatno tanja.

Slike u kupaćem? Da ili ne?

S druge strane, ako je zaposleni u svom privatnom vremenu i o svom trošku, a pritom ne predstavlja kompaniju, poslodavac ne bi trebalo da mu određuje kako će živeti van radnog vremena. To se odnosi i na sadržaje poput fotografija u kupaćem kostimu ili golog tela, koji sami po sebi nisu sramotni niti predstavljaju opravdan razlog za otkaz.

Ipak, Radovanović ukazuje na to da postoje profesije i institucije koje posebno vode računa o određenim društvenim vrednostima. U takvim sredinama, poslodavac može imati drugačija očekivanja od zaposlenih, posebno ako postoji neposredna veza između njihovog javnog nastupa i ugleda institucije. Čak i tada, činjenica da je poslodavac promenio mišljenje o zaposlenom ne znači automatski da ima osnov za otkaz.

Šta se na mrežama može saznati o kandidatima pre zaposlenja?

Društvene mreže mogu imati uticaj i pre nego što neko dobije posao. Poslodavci ih ponekad pregledaju tokom procesa zapošljavanja kako bi stekli širu sliku o kandidatu. Posebnu pažnju neki obraćaju i na platforme poput X-a, upravo zato što su tamo politički i društveni stavovi često vidljiviji.

Međutim, lični stavovi, bračni status ili odluka o tome da li neko želi decu ne bi trebalo da budu kriterijumi za izbor kandidata. Poslodavac ne sme da postavlja pitanja o tome da li osoba ima ili planira decu, čak i ako je deo tih informacija moguće pronaći na njenim društvenim mrežama.

Činjenica da poslodavac može da vidi nečiju objavu ne znači, dakle, da ima pravo da upravlja privatnim životom zaposlenog. Ključna stvar je da li postoji stvarna i dokaziva veza između ponašanja zaposlenog i ugleda, interesa ili poslovanja kompanije.

U vremenu kada gotovo svako ima digitalni trag, razumno je voditi računa o tome šta objavljujemo. Ali, jednako je važno znati da privatni život zaposlenog ne prestaje da bude privatan samo zato što postoji dugme „objavi“.

Za više informacija i objašnjenje gde su tačno granice između privatnog i poslovnog života, pogledajte video prilog sa Nevenom Radovanović.