Ne možete da se odreknete nepotrebnih stvari? Stručnjaci otkrivaju šta se krije iza ove navike i kako ona utiče na mentalno zdravlje

Nered u prostoru često se posmatra kao obična navika ili posledica nedostatka vremena, ali psiholozi ističu da iza zadržavanja stvari koje nam više ne trebaju stoje dublji emotivni obrasci. Ormari prepuni odeće, fioke pune papira i ostave u kojima se čuvaju predmeti "za svaki slučaj", zapravo, govore mnogo o našem odnosu prema prošlosti, sigurnosti i kontroli.

Stručnjaci naglašavaju da pretrpan prostor ne utiče samo na organizaciju doma, već i na mentalno stanje. Dugotrajno okruženje haosom može doprineti osećaju umora, povećanom stresu i pojačanoj anksioznosti, jer vizuelni nered često održava i unutrašnju napetost.

Zašto se teško odvajamo od stvari?

Psiholozi objašnjavaju da predmeti koje čuvamo često imaju ulogu emotivnog oslonca. Nije reč samo o stvarima, već o uspomenama, emocijama i osećaju sigurnosti koje one simbolizuju.

Zbog toga bacanje starog predmeta za mnoge ljude ne znači samo oslobađanje prostora, već i suočavanje sa određenim delom prošlosti. U tom procesu često se javlja otpor, čak i kada je racionalno jasno da stvari više nemaju praktičnu vrednost.

Na taj način nastaje unutrašnji konflikt između potrebe za redom i potrebe za emotivnom sigurnošću, koji dovodi do odlaganja odluke da se prostor očisti.

Tri psihološka profila ljudi koji teško bacaju stvari

Istraživanja i klinička praksa ukazuju na to da se osobe koje teško oslobađaju stvari mogu podeliti u nekoliko karakterističnih grupa.

Prvu čine sentimentalni tipovi, koji predmete vezuju za uspomene i ljude iz prošlosti.

Druga grupa su takozvani vizionari, odnosno oni koji veruju da će im sve što sačuvaju nekada zatrebati. Ovaj obrazac često je povezan sa strahom od nedostatka i potrebom za sigurnošću u neizvesnim situacijama.

Treću grupu čine"kupci identiteta", odnosno  ljudi koji čuvaju stvari povezane sa sopstvenim očekivanjima i identitetom, poput odeće ili predmeta koji predstavljaju verziju sebe kojoj teže, ali je nikada nisu u potpunosti ostvarili.

Kako osloboditi prostor i smanjiti unutrašnji pritisak?

Psiholozi upozoravaju da dugotrajno okruženje neredom može doprineti povišenju hormona stresa, što se vremenom odražava na opšte psihičko i fizičko stanje. Zato se sređivanje prostora često povezuje i sa osećajem mentalnog rasterećenja.

Prvi korak ka promeni navika jeste promena načina razmišljanja, umesto pitanja da li će nam nešto možda zatrebati u budućnosti, korisnije je proceniti da li je predmet imao bilo kakvu upotrebu u skorijem periodu.

Kada se konačno donese odluka da se nepotrebne stvari uklone, mnogi ljudi doživljavaju olakšanje, jer oslobađanje prostora često istovremeno znači i oslobađanje od emotivnog tereta i stvaranje mesta za nove navike i iskustva.