Danas slavimo Vidovdan – praznik u kome se prepliću istorija i običaji

Vidovdan je državni, verski i istorijski praznik, koji se slavi u znak sećanja na Kosovski boj 1389. godine, kada se srpska vojska suprotstavila turskom prodiranju na Balkan.

Povodom Vidovdana u Kruševcu se održava centralna državna manifestacija i svečana sednica Vlade. Liturgija u Gračanici, parastos na Gazimestanu. Predsednik Aleksandar Vučić uručiće odlikovanja zaslužnim pojedincima.

Među Srbima praznik ima poseban etički i moralni karakter, a reči kneza Lazara pred Kosovski boj prenose se generacijama.

Proslavlja se dostojanstveno, mirno, bez veselja.

Ilustracija; Foto: Aleksandra Tokarz/Shutterstock

U svim pravoslavnim hramovima služi se parastos našim vojnicima palim na bojnom polju, kao i svim do danas postradalim mučenicima koji su na razne načine život dali za pravoslavnu veru.

Narodna verovanja

Prema narodnom verovanju, važno je šta će se na ovaj dan videti, jer će se kasnije baš u tome imati uspeha.

Ponegde, izlazi se do podneva na groblja i donosi hrana, riba obavezno.

Tradicionalno, podelom đačkih knjižica, na Vidovdan se i zvanično završava školska godina.

Proslavlja se i kao dan grada Kruševca, gde se i nalazi crkva Lazarica, u kojoj se pričestila srpska vojska pred odlazak u boj na Kosovu.

Deo vojske se, kažu, pričestio i u crkvi brvnari u Prolomu u čijem dvorištu raste šest šljiva uvijenih stabala.

Prema jednoj od legendi, šljive se uvijaju od žalosti za knezom Lazarom i njegovim vojnicima koji su pošli u smrt, prolazeći pored stabala.