11 loših navika MUŠKARACA koje su MAJKE previše RAZMAZILE

Način na koji se glavni staratelj odnosi prema detetu direktno oblikuje njegovo ponašanje kao odrasle osobe, a odrastanje sa majkom koja je bila preterano zaštitnički nastrojena ili preterano obožavajuća može postati ozbiljna prepreka za muškarca u zrelim vezama, piše YourTango.

Stalna potreba za potvrdom

Muškarac koga je majka razmazila često traži stalnu potvrdu u vezi. Pošto su mu roditelji celog života govorili da je sjajan, bez te vrste odobrenja oseća se nesigurno. Vremenom počinje da misli da ima pravo na to. Iako je pružanje emocionalne podrške partneru ključni deo zdrave veze, postoji velika razlika između tešenja deteta i tešenja odrasle osobe.

Ilustracija; Foto: Motortion Films/Shutterstock

U svojoj disertaciji za Univerzitet Brigam Jang, Amber A. Prajs objašnjava kako ljudi sa „spoljašnjom samopercepcijom“, koji svoju vrednost zasnivaju na mišljenjima drugih, imaju poteškoća da se oslone na sopstveni identitet, što slabi njihovu sposobnost da razviju emocionalnu intimnost.

Prajs napominje da traženje potvrde u vezi treba da dolazi iz „osećaja udobnosti“, a ne iz „pokušaja da se izvuče potvrda od partnerke“. Iako ovo u početku može delovati simpatično, stavlja vašu partnerku u ulogu majke, što potkopava jednakost i privlačnost u vezi.

Teškoće u donošenju odluka

Muškarci koje su majke razmažile često imaju poteškoća u donošenju odluka u vezama kada odrastu. To je zato što je njihova majka verovatno donosila važne odluke umesto njih, tako da nikada nisu imali priliku da razviju osećaj nezavisnosti. To im je usadilo osećaj naučene bespomoćnosti, osobinu koju čak ni ne pokušavaju da prevaziđu.

Štaviše, verovatno će pokušati da prebace odgovornost za odluke na svoju partnerku, što stvara nezdravu neravnotežu moći u vezi. Njihova partnerka može donositi odluke koje nisu u njihovom najboljem interesu, zbog čega gube svoju autonomiju i ostaju zarobljeni u detinjastim obrascima ponašanja.

Ne učestvuju u kućnim poslovima

Ako muškarac skoro nikada ne obavlja kućne poslove, verovatno ga je majka razmazila. Ne samo da je sve radila za njega, već ga nije ni naučila da primeti kada nešto treba da se uradi. Iako takve majke misle da čine uslugu svojim sinovima, istraživanja sa univerziteta Harvard i Minesota pokazuju da deca koja učestvuju u kućnim poslovima postaju srećniji i uspešniji ljudi. Pomaganje u kući uči empatiji i razvija radnu etiku.

Prema Evropskom institutu za rodnu ravnopravnost, žene provode dvostruko više vremena u brizi o deci i kućnim poslovima nego muškarci. Udate žene bez dece obavljaju 2,4 puta više kućnih poslova od muškaraca, a današnje žene postaju manje tolerantne prema takvoj nejednakosti.

Trendovi pokazuju da čak i žene koje su jedini hranitelji u porodici i dalje obavljaju više kućnih poslova. S obzirom na to, nije iznenađujuće što bespomoćni i razmaženi muškarci često imaju poteškoća da pronađu partnerke.

Očekuju da ih partnerke maze

Muškarci koje su majke previše mazile često očekuju da njihove partnerke preuzmu tu ulogu. Iako možda nisu svesni ove dinamike, oni se oslanjaju na svoju partnerku da zadovolji njihove potrebe onako kako je to činila njihova majka, što može dugoročno da ošteti vezu.

Savetnica Mici Bokman objašnjava: „Problemi koji nastaju iz odnosa sa njihovim majkama javljaju se u odraslom dobu i zasnovani su na dinamici koju smo imali sa njima kao deca. Ako vas je majka napustila, zlostavljala ili zanemarila, ti problemi će se manifestovati drugačije nego što bi se manifestovali kod nekoga ko je bio previše zaštitnički nastrojen ili je prikrivao svaku svoju grešku“.

Iako razmažen muškarac može da bude ljubazan i poštuje žene, verovatno ima duboko ukorenjen osećaj prava jer nikada nije morao da se brine o sebi.

Izbegavanje sukoba po svaku cenu

Muškarac koga je majka razmažila često se teško nosi sa sukobima. To može da bude zato što ga je majka sprečavala da se zauzme za sebe ili jednostavno uklanjala sve prepreke sa njegovog puta kako se nikada ne bi osećao neprijatno. Ovo je ozbiljno ograničilo njegove buduće veze.

Terapeutkinja Margot Braun objašnjava da je određena količina sukoba normalna i zdrava, i sve zavisi od toga kako par rešava neslaganja. „Veze koje traju zahtevaju određenu količinu kompromisa, ponekad ozbiljne žrtve i prihvatanje da se ne morate uvek saglasiti oko svega“, kaže ona. Nemogućnost rešavanja sukoba je znak da je potreban dodatni emocionalni rad.

Imaju poteškoća u upravljanju svojim emocijama

Malo je stvari tužnijih od muškarca koji ne može da upravlja sopstvenim emocijama. Lako se uznemiri, lako se naljuti i povlači se bez upozorenja kada je tužan ili se oseća odbačeno. Ove nezdrave reakcije potiču iz detinjstva, kada se njegova majka više fokusirala na njegovu sreću nego na to da ga nauči emocionalnoj otpornosti. Ona je rešavala probleme umesto njega, tako da nikada nije naučio da se nosi sa razočaranjem.

Kao rezultat toga, on se oslanja na svoju partnerku kao odraslu osobu da bi se osećao stabilno. Istraživački centar koji proučava psihologiju, sociologiju i neuronauku na Univerzitetu Berkli definiše tehnike uzemljenja kao „tehnike suočavanja koje nas vraćaju u sadašnji trenutak i služe kao mehanizam samoregulacije tokom stresa i anksioznosti“. Ako takav muškarac ne radi na svojoj emocionalnoj inteligenciji, stalno će sabotirati svoje veze.

Postaju posesivni i nesigurni

Muškarci koji su bili razmaženi kao deca često se osećaju ugroženo nezavisnošću svoje partnerke. Teško im je kada ona traži svoj prostor ili provodi vreme sama, a mogu da postanu posesivni kada ona ima planove koji ih ne uključuju. Toliko su navikli da dobijaju sve što žele da se muče kada im partnerka postavi granice.

Studija objavljena u časopisu „Bilten za ličnost i socijalnu psihologiju“ otkrila je da vreme provedeno u samoći smanjuje nivo stresa i pomaže ljudima da se opuste i samoregulišu. Briga o sopstvenom mentalnom zdravlju vam omogućava da budete prisutniji za svoju partnerku, što poboljšava vaš odnos. Muškarac koji ne može dozvoliti svojoj partnerki da bude nezavisna, na kraju će je odgurnuti.

Burno reaguju na kritiku

Mnogi ljudi kritiku doživljavaju kao lični napad. Ponekad je to zato što je kritika upućena na grub način, a ponekad zato što su kao deca bili previše zaštićeni. Takav čovek je toliko navikao na pohvale i majčinsku zaštitu da nikada nije naučio da se nosi sa konstruktivnim povratnim informacijama. Kada mu ukažete na problem, on može odmah da postane defanzivan, počne da vas vređa ili ukazuju na vaše mane kako bi skrenuo pažnju sa sebe.

Njegov ego je prilično krh, zbog čega reaguje agresivno. Studija objavljena u časopisu „Journal of Personality and Social Psychology“ otkrila je da su narcisi skloniji agresivnom ponašanju kada se osećaju napadnutim. „Ljudi koji su preokupirani potvrđivanjem sopstvene grandioznosti doživljavaju kritiku kao veliku pretnju i zato napadaju njen izvor“, objasnili su autori.

Sklonost pasivnoj agresiji

Kada je nesrećan u vezi, muškarac koga je majka razmazila ponašaće se pasivno-agresivno umesto da direktno izrazi svoja osećanja. Nedostaju mu emocionalni alati za obradu nezadovoljstva, pa se ono nagomilava i dovodi do ogorčenosti. Kada ga pitaju šta nije u redu, odgovoriće izjavama poput „U redu je“ ili „Nije važno“.

Dr Tara Bejts-Duford ističe da se pasivno-agresivni ljudi pretvaraju da je sve u redu, ali indirektno pokazuju svoja prava osećanja.

„Često se čini da su saglasni sa svim, pa čak i insistiraju da je sve u redu, ali istovremeno će odugovlačiti, ljutiti se ili na druge suptilne načine pokazivati da su zapravo ogorčeni“, objašnjava ona. Prvi korak u rešavanju ovog ponašanja je rad na samosvesti i otvoreno izražavanje svojih osećanja.

Nedostatak inicijative

Ako je muškarac bio previše zaštićen ili razmažen, verovatno neće preuzeti inicijativu. To je zato što nikada nije naučio da stvari radi sam. Njegova majka se brinula o svemu, što je ometalo njegov lični rast. Zbog niske emocionalne inteligencije, on ne poznaje sebe dovoljno dobro da bi znao šta želi, zbog čega postaje pasivni učesnik u sopstvenoj vezi.

Toliko je navikao da bude u pozadini da svaku odluku prepušta partnerki. Možda će je zaprositi, ali neće biti uključen u planiranje venčanja. Očekivanje da se partnerka nosi sa svim važnim trenucima u životu stavlja sav teret veze na njena pleća, što je nepravedno.

Majka uvek na prvom mestu

Ovo je možda najproblematičnija stavka na listi. Muškarac koga je majka razmazila skoro uvek će dati prioritet majčinoj sreći u odnosu na partnerkinu. U početku može delovati pozitivno što je toliko posvećen majci, ali vremenom postaje jasno da će ona uvek biti na prvom mestu. To neizbežno šteti odnosu sa osobom sa kojom bi trebalo da gradi svoj život.

Kako savetnica Mici Bokman objašnjava: „Postoji razlika između muškarca koji je 'dobar prema svojoj majci' i onog koji uvek stavlja njene potrebe ispred svojih.“

Ona postavlja ključno pitanje: „Ako je muškarac spreman da potrebe svoje majke stavi ispred svojih, koliko je verovatno da će promeniti svoje prioritete i staviti vaše potrebe na prvo mesto?“