Slavimo MIHOLJDAN: Na današnji praznik ne valja se venčavati, a evo koji običaji se vezuju za ovu krsnu slavu

Prema narodnom verovanju, posle ovog sveca nastupa prava jesen, koja je kalendarski već uveliko počela. Na današnji dan smenjuju se leto i jesen, pa su oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati kao Miholjsko leto.

U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.

Miholjdan kao praznik vekovima unazad obeležavaju na isti dan, 12. oktobra po Gregorijanskom i novojulijanskom kalendaru, a 29. septembra po staro-julijanskom, katolici, pravoslavni i protestanti širom Evrope. Po tome je ovaj datum jedinstven među hrišćanima raznih kongregacija.

Za razliku od mnogih drugih crkvenih praznika, kada se "zabranjuje ovo ili ono", narod kaže da na današnji dan baš treba raditi - ali ne u kući. S tim u vezi postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati...

I ovo je verovanje takođe utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu.

Narodni običaji na Miholjdan

Prema narodnom verovanju, ljudi na Miholjdan ne treba da obavljaju kućne poslove, čiste, spremaju i slično. Ovo verovanje se uvrežilo u narodu zbog toga što treba prvo pozavršavati sve poslove napolju koji ne mogu da čekaju zimu i hladnoću. Današnji dan se naziva i mišji dan.

Veruje se da će miševi i druge poljske životinjice uginuti na današnji dan ako dotle u svoja skloništa nisu dopremili hranu za preko zime. Shodno tome Miholjdan se smatra i danom posle kojeg treba polako početi sa pripremom zimnice.

U Boki Kotorskoj, Miholjdan zovu još i gospodski praznik, jer su ga slavile čuvene pomorske porodice tog kraja, a mornari na ovaj dan nikada nisu isplovljavali na more kako ne bi uvredili sveca.

Komentari (0) Ostavi komentar