Ovih DEVET DELOVA TELA ljudima više nisu potrebni?

Na primer, neki od njih, poput umnjaka, mogu se ukloniti bez smanjenja kvaliteta života. Istraživačica sa Odeljenja za psihologiju na UC Berkeley, Dorsa Amir, rekla je za Business Insider da, iako su neki delovi tela postali neupotrebljivi, oni se i dalje mogu pojaviti.

Evo o kojih devet delova tela je reč:

Slepo crevo

Pre mnogo godina, slepo crevo je moglo pomoći ljudima u varenju biljaka bogatih celulozom, prema studiji iz 2016. objavljenoj u časopisu Clinical and Experimental Immunology.

Dok se biljojedi i dalje oslanjaju na svoje slepo crevo da bi varili biljke, taj organ više nije ključan deo ljudskog sistema za varenje, iako neka istraživanja sugerišu da može služiti kao skladište dobrih bakterija.

„Kako smo počeli da prelazimo na raznovrsniju ishranu i fokusirali se na meso, više nam nije bio potreban dugačak i komplikovan crevni trakt“, objasnila je Amir.

Dugi mišić dlana

Dugi mišić dlana (Palmaris longus) proteže se od ručnog zgloba do lakta, a oko 10% ljudi ga više nema. Možete ga uočiti ako zadnju stranu zgloba naslonite na sto i spojite palac sa malim prstom. Amir kaže da je ovaj mišić pomagao našim precima da se penju po drveću. Prema Britannici, služio je i za čvrsto držanje. Međutim, kako su ljudi pre oko 3,2 miliona godina počeli da hodaju uspravno, ovaj mišić je postao suvišan. Danas je snaga stiska ista bez obzira na to da li ga neko ima ili ne.

Umnjaci

Snažne vilice nam više nisu potrebne jer jedemo meku i kuvanu hranu. Prema klinici Cleveland, naše vilice su manje, pa ima manje mesta za umnjake. Nekada su pomagali u žvakanju tvrde i žilave hrane. Danas često rastu pod lošim uglom, udaraju u kost vilice ili desni, pa ih je najbolje ukloniti jer više smetaju nego što koriste.

Mišići za uspravljanje dlaka

To su sitna mišična vlakna sipod kože koja se stegnu i podignu dlake kada nam je hladno ili kada se uplašimo – tada se naježimo. Naši preci, koji su imali mnogo više dlaka po telu, koristili su ove mišiće da bi se zagrejali ili izgledali krupnije i opasnije.

Kod životinja sa gustim krznom, ovi mišići pomažu da se zadrži topao vazduh. Neke životinje, poput dikobraza, izgledaju krupnije zahvaljujući njima. Nama, međutim, više ne koriste.

Repna kost

Između petog i šestog nedelje trudnoće, embrion razvije rep koji nestane do rođenja, a preostali pršljenovi se spajaju u trtičnu (repnu) kost. Našim precima je služila za kretanje i ravnotežu, ali je počela da nestaje pre oko 20 miliona godina. Retko se deca rađaju sa ostatkom repa, koji se tada hirurški uklanja.

Mišići oko spoljašnjeg dela uha

Prema Britannici, ovi mišići (auricular muscles) pomažu drugim sisarima da lokalizuju zvuk i izraze emocije. Životinje, poput mačaka, pomeraju uši da bi bolje čule. Amir kaže da mi to više ne radimo jer imamo pokretljive vratove, pa možemo okrenuti glavu ka zvuku.

Piramidalni mišić

Ovaj trouglasti mišić nalazi se u donjem delu stomaka. Oko 20% ljudi ga nema, a kod onih koji ga imaju – on nema jasnu svrhu. Britannica navodi da može pomoći pri kontrakciji linea albe, ali to nije od funkcionalnog značaja za trbušne mišiće.

Bradavice kod muškaraca

Iako ženama služe za dojenje, i muškarci imaju bradavice, iako ne mogu dojiti. Ipak, visoki nivoi prolaktina, hormona za proizvodnju mleka, mogu izazvati laktaciju. Na primer, lek digoksin za srce može povećati prolaktin i izazvati laktaciju kod muškaraca. Dok većina mužjaka sisara ne doji, jedini koji to spontano radi je Dayak voćni slepi miš iz jugoistočne Azije.

Treći očni kapak

Plica semilunaris, ili treći očni kapak, je nabor tkiva u unutrašnjem uglu oka. Podseća na membranu koju neke životinje koriste za zaštitu očiju. Ptice, gmizavci i neki sisari mogu da je povuku preko oka radi vlaženja i čišćenja. Kod ljudi je to samo ostatak koji ne možemo da kontrolišemo. Amir kaže da nisu sasvim jasni razlozi zašto smo ga izgubili, ali je verovatno nestao pre mnogo vremena, jer je redak i među primatima.