Doktori SNIMILI MOZAK U TRENUTKU SMRTI: Evo o čemu razmišljamo na samom kraju

To je jedno od najdubljih i najuznemirujućih pitanja koje čovečanstvo postavlja otkako smo postali svesni svoje smrtnosti. I dok religija i svedočanstva ljudi sa iskustvom bliske smrti nude svoje odgovore, nauka sada po prvi put donosi konkretne dokaze o tome šta se zapravo dešava s ljudskim mozgom kada nastupi smrt.

U studiji objavljenoj u časopisu "Frontiers in Aging Neuroscience" 2022. godine, naučnici iz Kanade došli su do retke prilike – da zabeleže moždanu aktivnost čoveka u trenucima pre i posle smrti. Sve se dogodilo sasvim slučajno.

Reč je o 87-godišnjem pacijentu obolelom od epilepsije koji je bio podvrgnut redovnim EEG (elektroencefalografskim) snimanjima mozga na Univerzitetu u Tartuu u Estoniji. Tokom jednog snimanja, pacijent je iznenada doživeo srčani udar i preminuo. Naučnici su tada uspeli da zabeleže 30 sekundi moždane aktivnosti pre i nakon prestanka rada srca – što je prvi takav snimak u istoriji čovečanstva.

Život zaista može „proleteti pred očima“

Tim iz Vankuvera, na čelu sa dr Ajmalom Zemmarom, detaljno je analizirao podatke. Rezultati su pokazali porast tzv. gama oscilacija – moždanih talasa koji su povezani s prisećanjem i snovima.

To sugeriše da je čovek možda u tim trenucima proživljavao uspomene, odnosno da se život zaista može „odviti pred očima“ pre smrti – baš kao što to često opisuju ljudi koji su preživeli kliničku smrt.

„Mozak, stvarajući talase povezane sa sećanjima, možda u poslednjim trenucima pravi svojevrsni ‘film života’, baš kao što to opisuju osobe koje su imale iskustvo bliske smrti“, rekao je dr Zemmar.

Slične moždane aktivnosti ranije su uočene kod pacova, ali ovo je prvi put da su dokumentovane kod čoveka.

Mnogo pitanja ostaje otvoreno

Iako je reč o samo jednom slučaju – i to kod pacijenta sa epilepsijom – ovaj nalaz otvara vrata novim pitanjima. Naučnici ističu da je potrebno više istraživanja, ali da ovi podaci mogu promeniti dosadašnje shvatanje granice između života i smrti.

„Ako pređemo u filozofsku sferu, voleo bih da verujem da bi, ako mozak zaista pravi retrospektivu života, birao uspomene na lepe, a ne ružne trenutke“, dodao je Zemmar u razgovoru za BBC.

Ovo otkriće moglo bi imati i praktične posledice – posebno u kontekstu definisanja tačnog trenutka smrti kod pacijenata i donošenja odluka u vezi sa donacijom organa, piše LadBible.

Jedno je sigurno: iako smrt ostaje tajna, nauka nam je upravo otkrila da mozak možda nije potpuno tih u tim poslednjim sekundama – već možda još jednom ispisuje priču našeg života.