Zdravlje iz prirode: Šta kažu istraživanja o benefitima spiruline, ašvagande i moringe

Spirulina, ašvaganda i moringa nisu noviteti. Vekovima su deo medicinskih tradicija u različitim delovima sveta. 

Ali tek u poslednjih desetak godina ove biljke ulaze u fokus kliničkih ispitivanja i to zbog konkretnih biohemijskih rezultata potvrđenih u istraživanjima.

U tekstu koji sledi, saznaćete šta istraživanja zaista kažu o njihovoj primeni i kada bi ih trebalo uključiti u ishranu, a kada je bolje biti oprezan.

Kako spirulina, ašvaganda i moringa ulaze u svakodnevnu ishranu

Dodaci ishrani koji sadrže spirulinu, ašvagandu i moringu sve češće se mogu naći u specijalizovanim radnjama kao što je Cecin Biošpajz. Ove biljke nisu nove. Njihova primena datira još iz drevne Indije, Afrike i Meksika. Ipak, njihov ulazak u današnji režim ishrane ne sme da bude nasumičan.

Za razliku od mnogih suplemenata koji su u trendu, spirulina i moringa se koriste i u borbi protiv pothranjenosti, dok je ašvaganda predmet ozbiljnih studija iz oblasti psihoneuroendokrinologije. Ali ono zbog čega su ove biljke toliko značajne je to što deluju kao regulatori koji podržavaju prirodne mehanizme tela.

Spirulina: nutritivno gust dodatak, ali ne bez ograničenja

Spirulina je cijanobakterija, često pogrešno nazivana algom. Iako je poznata po visokom procentu proteina i mikroelementima poput gvožđa i hlorofila, njen potencijal se ne završava tu. Studije su pokazale da snižava trigliceride i LDL holesterol, poboljšava imunitet i ima antioksidativno delovanje.

Međutim, B12 koji se navodi kao benefit spiruline, tzv. pseudovitamin B12, nije u formi koju ljudski organizam lako koristi. Osim toga, spirulina je snažan helator, što znači da može da vezuje i korisne i štetne metale, pa izvor (gajena vs. divlja spirulina) postaje presudan element u kvalitetu.

Ašvaganda: adaptogen koji menja način na koji telo reaguje na stres

Withania somnifera, poznata kao ašvaganda, postala je simbol prirodne borbe protiv hroničnog stresa. Klinička istraživanja pokazuju da može da utiče na snižavanje kortizola, poboljša kvalitet sna i poveća subjektivni osećaj smirenosti bez sedacije.

Nasumična američka studija je pokazala značajno smanjenje stresa i anksioznosti kod učesnika koji su uzimali ekstrakt ašvagande u dozi od 240 miligrama dnevno tokom osam nedelja. Međutim, kod osoba sa autoimunim bolestima ili problemima sa štitnom žlezdom, efekti mogu biti nepredvidivi, i to zahteva dodatnu pažnju.

Moringa: prirodni izvor mikronutrijenata i antioksidansa

Moringa oleifera je biljka čiji listovi sadrže kalijum, kalcijum, vitamin C i bioaktivne polifenole koji mogu da imaju antiinflamatorno delovanje. U mnogim delovima sveta koristi se za nutritivnu podršku u borbi protiv deficita gvožđa i vitamina.

Jedna studija objavljena u Frontiers in Pharmacology ukazala je na mogućnost da moringa snizi nivoe glukoze u krvi, kao i njenu ulogu u poboljšanju lipidnog profila kod osoba sa metaboličkim sindromom. Ali s obzirom na snažan učinak na metabolizam, trebalo bi je uvoditi postepeno i uz kontrolu drugih faktora ishrane.

Zašto učinak ovih biljaka zavisi i od ostatka ishrane i stanja tela

Uvođenje spiruline, ašvagande ili moringe ima smisla samo ako postoji jasno definisan cilj koji uključuje povećanje unosa određenih nutrijenata, podršku stresnim periodima, ili kao dodatak uz terapiju kod metaboličkih disbalansa. Kod osoba sa uravnoteženom ishranom i bez zdravstvenih problema, rezultati mogu da budu minimalni ili neprimetni.

S druge strane, kod iscrpljenosti, neredovne ishrane, hormonalnog disbalansa ili hroničnog stresa, pažljivo doziran unos može da doprinese stabilizaciji i oporavku organizma. Ovde je najbitnija reč individualizacija.

Kako prepoznati dobar suplement 

Dobar suplement jasno navodi koje aktivne komponente sadrži i u kojoj koncentraciji. Na primer, kod spiruline nije svejedno da li je u pitanju čist prah ili mešavina s punilima. Kod biljaka poput moringe ili ašvagande, važna informacija je da li su u pitanju list, koren ili seme, jer različiti delovi biljke sadrže različita jedinjenja.

Pored sastava, korisno je znati, ali nije presudno, i poreklo sirovine i kako je obrađena. Sušenje na visokim temperaturama, prisustvo aditiva ili nedeklarisanih sastojaka može da utiče na rezultat. Ali, ako neki od tih podataka nedostaje, to ne mora automatski da znači da proizvod nije dobar, ali otežava procenu njegove stvarne vrednosti.

Istraživanja o spirulini, ašvagandi i moringi pokazuju jasne fiziološke efekte, od smanjenja upalnih markera i kortizola, do poboljšanja nutritivnog statusa i otpornosti na stres. Ali sve to u velikoj meri zavise od pravilne primene, tačne doze i onoga šta je vama konkretno potrebno.