Želite manje račune za struju? Elektromehaničar i ekonomista dele praktične savete. (VIDEO)

Prema pojedinim istraživanjima, domaćinstva u Srbiji troše znatno više električne energije nego domaćinstva u zemljama Evropske unije. Zbog toga je svaka ušteda važna, posebno tokom leta, kada zbog visokih temperatura rastu i računi za struju.

Klima ne mora da radi na 18 stepeni

Jedna od najčešćih dilema jeste da li je ekonomičnije gasiti klimu kada izlazimo iz stana ili je ostaviti da radi.

Branko Zrnić kaže da se racionalnim korišćenjem klima-uređaja potrošnja električne energije može smanjiti i do 30 odsto.

– Dovoljno je da temperatura u prostoru bude između 25 i 26 stepeni. Nećemo se znojiti, a klima će raditi znatno kraće i manje će se opterećivati – objašnjava on.

Kada izlazimo iz stana ili tokom noći, savetuje da se klima ne gasi potpuno, već da se temperatura poveća za tri do četiri stepena.

– Kada se vratite, vrlo brzo ćete ponovo imati prijatnih 25 ili 26 stepeni, a u međuvremenu ćete potrošiti manje električne energije – kaže Zrnić.

Dodaje i da ne treba stalno držati klimu podešenu na 18 ili 19 stepeni.

– Tada uređaj praktično nema predaha. Sistem se dodatno opterećuje, a ako postoje loši spojevi, može doći i do curenja freona – upozorava.

Kako pravilno koristiti bojler?

Kada je reč o bojleru, Zrnić smatra da najveća greška nije to što ostaje uključen, već previsoka temperatura na kojoj zagrevamo vodu.

– Vodu ne treba grejati više nego što je potrebno za kupanje. Ako posle mešate vrelu i hladnu vodu, bespotrebno trošite električnu energiju – objašnjava.

Kako kaže, ukoliko bojler greje vodu samo do temperature koja je prijatna za kupanje, moguće je ostvariti uštedu i do 50 odsto.

Osim toga, na nižim temperaturama sporije se stvara kamenac, što produžava vek trajanja bojlera.

Za domaćinstva sa dve ili više osoba savetuje da bojler ostane uključen, ali podešen na nižu temperaturu.

Inverter ili obična klima?

Iako se često smatra da inverter klima troši mnogo manje struje, Zrnić kaže da razlika nije toliko velika.

– Inverter uređaji imaju manje strujne udare prilikom rada, ali sama potrošnja električne energije nije drastično drugačija – navodi on.

Male navike koje donose veliku uštedu

Ušteda nije moguća samo korišćenjem klime. Zrnić savetuje da tokom kuvanja lonci uvek budu poklopljeni, jer se tako hrana brže priprema i troši manje energije.

Kod staklokeramičkih ploča važno je koristiti posude sa potpuno ravnim dnom, jer neravno dno smanjuje efikasnost grejanja, a može i da ošteti ploču.

Kada je reč o veš-mašini, preporuka je da se koristi kraći program pranja, ukoliko odgovara vrsti veša, jer se na taj način smanjuje potrošnja električne energije.

Rasipanje vode je takođe problem

Zrnić upozorava da se tokom leta ne rasipa samo električna energija, već i voda.

– Jedno je zalivati baštu kada je to potrebno, a sasvim drugo prskalicama rashlađivati dvorište. To je neodgovorno trošenje vode – ističe.

Finansijski stručnjak: Troškovi leti rastu i zbog sitnica

Finansijski stručnjak Vladimir Vasić podseća da tokom leta ne rastu samo računi za struju.

Vladimir Vasić ističe da tokom letnjih meseci rastu i svakodnevni troškovi, jer građani više novca izdvajaju za vodu, sokove, sladoled i druga osveženja. 

On podseća i da klima u automobilu povećava potrošnju goriva za oko 20 do 25 odsto, zbog čega je važno koristiti je umereno.

Vasić ističe da domaćinstva treba da planiraju budžet tokom cele godine, jer se veći izdaci smenjuju iz sezone u sezonu.

– Posle letnjih odmora dolaze troškovi za školu, zatim slave, praznici i zimski raspust. Zato je važno unapred planirati budžet kako sezonski troškovi ne bi predstavljali veliki udar na kućne finansije – zaključuje on.

Za još korisnih informacija pogledajte video: