„Gluma me čini vidljivim, a ja želim da budem nevidljiv“: Knjiga japanskog glumca je promenila Ahmetov život

„Upoznao sam mnogo novih mesta i mnogo novih ljudi. Siguran sam da, da se nisam bavio glumom, ne bih živeo ovakav život. Bio bih mnogo usamljeniji i više bih bio sam sa sobom“, kaže Šungar u intervjuu za turski magazin GQ.

Iako voli da se povlači u svoj svet, gluma ga, kako objašnjava, upravo izvlači iz njegove „jazbine“ i tera ga da upoznaje ljude sa kojima se inače možda nikada ne bi susreo.

„I dalje pokušavam da pronađem prostore u kojima mogu da budem sam, ali gluma je za mene gotovo sredstvo socijalizacije koje me izvlači iz moje jazbine“, iskren je glumac.

Empatija je neophodna ako čovek želi da razume tuđu prirodu

Kroz različite uloge upoznaje i različite načine razmišljanja. Posebno mu je važna empatija, jer likove ne pokušava da posmatra kroz jednostavnu podelu na dobre i loše.

„Omogućava mi da upoznam ljude koje, da živim drugačiji život, nikada ne bih sreo, da razumem prirodu i različite priče i da se susretnem sa velikim brojem različitih varijacija kroz koje mogu da razvijam empatiju“, objašnjava.

Veruje da upravo takav pristup glumi može da promeni čoveka.

„Nakon što toliko različitih ljudi, života, pojmova i misli pokušavaš da oživiš kroz empatiju i nakon što pokušavaš da bez osuđivanja pristupiš likovima, ne govoreći ‘dobar’ ili ‘loš’, čini mi se da više ne možeš da budeš loš prema nekome na ulici, svojoj porodici, životinjama ili prirodi“, kaže Šungar.

Ipak, u njegovom odnosu prema glumi postoji zanimljiv paradoks. Bavi se profesijom koja ga čini vidljivim, ali upravo je nevidljivost ono čemu teži.

„Iako je gluma profesija koja čoveka čini vidljivim, ona u sebi nosi filozofiju prema kojoj, ako želiš, možeš veoma lako da postaneš nevidljiv. Zato sam svoju motivaciju za glumu uvek pokušavao da objasnim rečima: ‘Želim da budem nevidljiv’“, kaže on.

Knjiga japanskog glumca mu je promenila život

U toj ideji dodatno se prepoznao kada je u knjižari naišao na knjigu The Invisible Actor japanskog glumca Jošija Oide.

„Ona mi je dala osećaj da sam, bez obzira na udaljenosti i bez obzira na to što se geografski prostori možda nikada ne dodiruju, pronašao prijatelja koji život doživljava na isti način kao ja i kome se osećam veoma blisko. Pomislio sam: ‘Dakle, nisam sam’“, priseća se glumac.

Njegov proces pripreme za ulogu takođe podrazumeva povlačenje. Kada radi na novom liku, mnogo hoda i ćuti, a svet počinje da posmatra iz perspektive osobe koju treba da odigra.

„Mislim da se, dok se pripremam za lik, veoma povlačim u sebe. Ulazim u period kada mnogo hodam i mnogo ćutim. Počinjem, nehotice, da gledam svet iz njegove perspektive“, objašnjava Šungar.

Dok se priprema za ulogu, analizira likove...

Likove nikada ne posmatra kroz kategorije „dobar“, „loš“, „u pravu“ ili „u krivu“. Umesto toga, pokušava da ih razume.

„Osim onoga što je napisano, u glavi stvaram priče o njemu, ali iskreno, nemam neku metodu koju bih mogao precizno da objasnim. To je pomalo kao biti čovek“, kaže.

Zanimljivo je, međutim, da se sve ono o čemu tokom pripreme intenzivno razmišlja menja kada snimanje počne. Tada, kaže, prestaje da analizira i jednostavno počinje da postoji u trenutku.

„Dok tokom pripreme veoma mnogo razmišljam, obično shvatim da, kada počne snimanje ili scena, više ni o čemu ne razmišljam. Samo delujem. I to mi veoma prija“, priznaje.

...a kad zaigra, pušta ih da ga vode

Upravo tada oseća posebnu slobodu. U svakodnevnom životu njegov um neprestano radi, dok mu gluma omogućava da na trenutak prestane da sve kontroliše i objašnjava.

„Ne znati je veoma dobar osećaj. Kao da u životu stalno moramo sve da znamo, da imamo kontrolu i da umemo da opišemo ono što osećamo. A kada glumim, ne znati ništa i samo ostati u tom trenutku deluje mi veoma oslobađajuće“, kaže Šungar.

Replike mu nakon završetka projekta ne ostaju nužno u glavi, ali veruje da je nemoguće provesti mesece sa nekim likom, a da on na neki način ne ostavi trag.

„Ako vas čak i kratak susret sa nekim koga sretnete dok hodate može promeniti, nemoguće je da lik sa kojim ste živeli mesecima ne ostavi nikakav trag u vama“, zaključuje glumac.