Pet stvari koje BACAMO, a mogu da nam uštede mnogo NOVCA

Podrumi, tavani i plakari kriju predmete koji, iako na prvi pogled izgledaju kao otpad, zapravo predstavljaju propuštenu priliku za značajnu uštedu ili čak zaradu.

Globalno tržište polovnih stvari će, prema nekim procenama, do 2027. dostići vrednost od 350 milijardi dolara, a taj rast je podstaknut upravo ponovnim otkrivanjem vrednosti starih i kolekcionarskih predmeta koje su mnogi otpisali kao obično smeće.

Hrana koja nepotrebno završava u smeću

Najveći i najčešći finansijski gubitak u mnogim domaćinstvima je bacanje hrane. Voće, povrće, hleb i već skuvana jela najčešće završavaju u smeću.

Osim novca, problem je i u tome što kada hrana završi na deponijama, ona se razlaže i oslobađa metan, gas staklene bašte koji značajno doprinosi klimatskim promenama.

Prema Organizaciji za hranu i poljoprivredu, otpad od hrane je odgovoran za osam do deset odsto globalnih emisija gasova staklene bašte. Rešenje leži u jednostavnim navikama: nedeljno planiranje obroka, kreiranje liste za kupovinu i pridržavanje nje, kao i pravilno skladištenje hrane. Stari hleb može postati odlična sirovina za prezle, a povrće koje je izgubilo svežinu idealno je za pripremu supa i variva.

Stara tehnologija: Od sirovina do kolekcionarskih predmeta

U fiokama i podrumima mnogih domova često se nalaze stari mobilni telefoni, punjači i druga sitna elektronika. Iako izgledaju bezvredno, ovi uređaji sadrže vredne sirovine. Bakar, na primer, može da se nabavi po ceni do 8,5 evra po kilogramu, dok se cena aluminijuma kreće od 0,70 do 1,40 evra.

Ali, priča o staroj tehnologiji ne završava se na sirovinama. Ispravni ili samo malo oštećeni uređaji mogu da se prodaju preko onlajn oglasa, a za neke starije modele postoji i kolekcionarska potražnja. 

Zaboravljeno blago iz ormana

Prodaja polovnih odeće, obuće i modnih dodataka preko onlajn platformi postala je unosan način da se oslobodi prostor i zaradi dodatni novac. U tom smislu, aktivne su brojne platforme koje omogućavaju jednostavnu prodaju, a pojedini korisnici prodajom stvari koje više ne nose uspevaju da zarade sto evra u samo nekoliko dana.

Međutim, prava vrednost može da bude skrivena u određenim predmetima. Pritom, mnogi pogrešno pretpostavljaju da samo plemeniti metali imaju vrednost, ali potpisani komadi nakita poznatih brendova mogu da budu iznenađujuće skupi. Trendovi i estetika diktiraju cenu, pa čak i neki stilovi poznatog kozmetičkog brend, koji se masovno proizvodio, danas dostižu cene od nekoliko stotina evra.

Nameštaj i dekor: Više od kabastog otpada

Stari nameštaj i ispravni kućni aparati ne moraju da završe u smeću. Prodajom preko onlajn malih oglasa možete dobiti od 20 do 80 evra za staru garderobu, a do 120 evra za garniture. Ali, neki komadi vrede mnogo više. Dizajn trenutno pokreće tržište, a posebno su traženi komadi iz sredine prošlog veka, postmoderni dizajn iz sedamdesetih i osamdesetih godina i komadi od punog drveta ili kamena. U svetu kolekcionara popularni su i specifični predmeti za domaćinstvo.

Ljude privlače predmeti koji izazivaju nostalgiju ili pomažu u stvaranju koherentnog vintage izgleda u domu. Čak i predmeti iz ranih 2000-ih, koji su se nekada smatrali kičem, poput šarenih akrilnih dodataka ili starijih IKEA dizajna, doživljavaju ponovni porast popularnosti i po povoljnim cenama.

Neočekivani predmeti koji vrede pravo bogatstvo

Ponekad je najveće blago skriveno tamo gde ga najmanje očekujemo. To potvrđuje i priča porodice iz Kanzasa koja je, čisteći potkrovlje, pronašla stari strip iz 1938. Ispostavilo se da je to bilo prvo pojavljivanje Supermena u "Akcionom stripu #1", a strip je prodat za 400.000 dolara i spasao je  porodičnu kuću od zaplene.

Ilustracija; Foto: MBLifestyle/Shutterstock

Iako su ovakvi nalazi retki, mnogi domovi kriju predmete čija vrednost prevazilazi očekivanja. Ručno vezani persijski ćilimi, ako su u dobrom stanju, zadržavaju svoju vrednost zbog kvaliteta izrade i prirodnih boja. Stare pisaće mašine, posebno marke Olivetti ili Hermes, tražene su kao retro dekoracije stolova. Čak i prva izdanja knjiga poznatih autora mogu da vrede čitavo bogatstvo. Na primer, prvo izdanje "Keri" Stivena Kinga može da se proda za više od 1.800 dolara, a sačuvane originalne korice često vrede više od same knjige.