Dete vam ima NAPAD BESA? Evo kako da ostanete SMIRENI

Svi smo se našli u toj situaciji. Vaše dete proživljava snažne emocije ili ima potpuni ispad besa, a vi se jedva suzdržavate da i sami ne planete. Koliko god bili odrasli, teško je ostati pribran pred glasnim detetom koje preplavljuju osećaji koje ne može kontrolisati.

Ponekad reakcija može biti i burnija pa se čini kao da i sami doživljavate slom. Iako je to razumljivo, važno je naučiti kako sopstvene emocionalne reakcije držati pod kontrolom - zbog deteta, ali i zbog sebe. Stručnjaci objašnjavaju zašto je to važno i nude praktične savete za upravljanje emocijama u teškim trenucima, piše Parents.com.

Vaša reakcija utiče na dete

Možda mislite da se vaša emocionalna reakcija na detetov ispad besa tiče samo vas, ali ona zapravo snažno utiče na vaše dete. Pre svega, vaša emocionalna energija je zarazna. "Deca iščitavaju vaše emocionalno stanje i reaguju na njega, kako zbog povezivanja, tako i zbog preživljavanja", kaže licencirana terapeutkinja Hejli Vajlds. "Ako je vaša energija povišena, verovatno će i dete eskalirati kao odgovor na vaše stanje."

Drugi razlog zbog kojeg je vaša reakcija važna jeste lekcija koju dete uči o regulaciji emocija. Ukratko, ako preterano reagujete, učite dete da su takve reakcije na stres normalne i prihvatljive. S druge strane, odmeren pristup pokazuje detetu da je osećanja moguće procesuirati na zreliji način.

"Ako sopstvenim primerom pokažete kako se mirno nositi sa snažnim osećanjima i zajedno s detetom primenjujete tehnike smirivanja, ono će s vremenom, posmatrajući vas, naučiti veštine potrebne za samoregulaciju", deli Vajlds.

Šta se događa u mozgu

Da biste naučili bolje upravljati svojim osećanjima, korisno je razumeti šta uzrokuje tako snažne reakcije na detetove ispade. Sve se svodi na ljudsku biologiju. Kada vaše dete doživi slom, vaša amigdala, centar za obradu emocija u mozgu, prepoznaje opasnost i pokreće reakciju "bori se, beži ili se zamrzni", objašnjava Bruk Sandin, licencirana terapeutkinja.

"Istovremeno, prefrontalni korteks, koji nam pomaže da jasno razmišljamo i donosimo smirene odluke, može se privremeno 'isključiti'", opisuje ona.

Razumevanje onoga šta se događa na kognitivnom nivou može vam pomoći da prepoznate sopstvenu reakciju na stres i zatim preduzmete korake kako biste "ponovno aktivirali svoj prefrontalni korteks i detetu sopstvenim primerom pokazali zdravu regulaciju", objašnjava Sandin.

Strategije samoregulacije koje pomažu

Umesto da odmah reagujete, proverite kako se osećate i zamislite intenzitet svojih emocija kao talase u okeanu. "Roditelje podstičem da 'jašu na talasu' kako bi podržali sopstvenu samoregulaciju", predlaže Ssndin. Posmatrajući svoj "talas", možete videti kako doseže vrhunac i na kraju se spušta, što vam može pomoći da smirenije reagujete. "Često primećujem da se roditelji iznenade koliko se brzo ti talasi dižu i koliko su zapravo kratkotrajni", kaže Sandin.

Terapeutkinja Hejli Vajlds predlaže tehniku uzemljenja koju naziva zagrljaj leptira. "Stavite dlanove na prsa, prekrstite ruke i naizmenično se lagano tapkajte", opisuje ona. "Ovu tehniku možete koristiti i da umirite diete tako da ga zagrlite i na isti način tapkate po leđima", dodaje Vajlds.

Iako se može činiti suprotno intuiciji, ponekad je najbolja strategija napraviti pauzu i ne reagovati odmah. "Ako dete ne povređuje sebe, druge ili ne uništava imovinu, u redu je pustiti ga da izbaci osećanja na nekoliko minuta ako vam je to vreme potrebno da se saberete pre nego što mu se pridružite u smirivanju", kaže terapeutkinja Laura Tod.

Korisno je imati nekoliko podsetnika ili "mantri" koje sebi možete ponavljati u teškim trenucima, kaže Sandin. "Roditelji mogu vežbati izjave poput: 'Ja sam dobar roditelj i mogu se nositi s ovim' ili 'Moje dete je u suštini dobro, samo mu je sada teško'", predlaže.

Emocionalni ispadi mogu biti glasni, i spolja i iznutra. Suprotstaviti se tome tišinom može biti moćan alat. "Jednostavan način da regulišete sopstveni nervni sistem, a istovremeno pomognete detetu, jeste da govorite tiho, tiše nego inače", kaže terapeut Brajan Luc. "Ova tehnika podstiče vaš nervni sistem da smanji nivo uzbuđenja, što detetu šalje poruku sigurnosti."

Snažan način da se emocionalno uravnotežite jeste da se usredsredite na disanje, kaže Tod. "To je jedini alat koji vam je uvek dostupan i možete ga koristiti u svakom trenutku, pogotovo ako nema druge odrasle osobe koja može uskočiti dok se vi saberete", opisuje. To može biti jednostavno brojanje udaha ili samo obraćanje pažnje na usporavanje disanja, što je ujedno i dobar primer samoregulacije za vaše dete.

Vajlds preporučuje uzimanje "pauze za smirivanje" tokom emocionalno nabijenih trenutaka. Predlaže da kažete nešto poput: "Mama je sada malo frustrirana. Idem na minut u svoju sobu da se smirim. Odmah se vraćam da i tebi pomognem da se smiriš." Uzimanje pauze, uz naglašavanje da ćete se odmah vratiti, "ne samo da pokazuje da su emocije normalne, već detetu jasno daje do znanja da ga ne napuštate i da ćete se odmah vratiti kako biste mu pomogli", objašnjava Vajlds.

Šta treba izbegavati

Važno je izbegavati usklađivanje s detetovom povišenom energijom kroz vikanje, kritikovanje ili pretnje. "To samo pojačava njihovu preplavljenost jer vide da ste i vi izvan kontrole, što ih dodatno uznemiruje, a verovatno će osećati i sram", kaže Vajlds. To stvara začarani krug u kojem vaša reakcija pojačava detetovu, i obrnuto.

Ljudski je, ali primamljivo je detetovo ponašanje shvatiti lično. "Video sam roditelje koji reaguju kao da im dete to namerno radi, što samo doliva ulje na vatru", kaže Luc. Umesto toga, pokušajte detetov ispad posmatrati onakvim kakav jeste. "To je jednostavno slučaj emocionalne disregulacije, ništa više", objašnjava.

Kada potražiti dodatnu podršku

Čak i uz sve savete na svetu, ponekad su naše emocionalne reakcije prejake da bismo se s njima nosili sami. Priznati to prvi je korak, a sledeći je potražiti podršku. "Postoje brojni resursi kojima se roditelji mogu obratiti dok se nose s izazovima roditeljstva", kaže Sandin.

Ona navodi da se roditelji mogu povezati s terapeutima koji su stručnjaci za dečji razvoj i nude savetovanja za roditelje. "Uz to, lokalne grupe za podršku i internetske zajednice odličan su način za povezivanje s roditeljima koji prolaze kroz slične situacije", dodaje.

Potražiti pomoć nije znak slabosti. Ne možete davati iz praznog izvora, a nećete moći naučiti dete samoregulaciji ako se prvo sami ne naučite regulisati.