ČAK NI U ODRASLOM DOBU! Ove DVE STVARI deca nikada ne praštaju svojim roditeljima

Uvek se trudimo pravilno da odgajamo našu decu, ali na ovaj ili onaj način, svi greše. Deca mogu oprostiti neke greške, neke odmah, neke vremenom. Međutim, postoje greške koje se nikada ne opraštaju ili tek uz retke izuzetke.

Kontrola i nedostatak poverenja

Postoji nekoliko vrsta roditeljstva. Neka deca su uvek pod nadzorom, ne smeju da izađu dalje od dvorišta. A neka i u ranijoj dobi odlaze od kuće bez nadzora. Ne postoji pravi put. Treba videti kakvo dete imate.

Ipak, detetu treba pokloniti poverenje, čak i ako je teško. Deca svoje samopouzdanje crpe iz poverenja svojih roditelja.

Ako roditelji sumnjaju i ne veruju, onda je detetu teže doći do uspeha u bilo kojem poslu. A ako roditelji veruju, onda sve ide lakše.

To funkcioniše i s dvadeset godina, kad sin ili ćerka odu u drugi grad da žive i rade. Uvek je potrebno poverenje u snagu deteta i vera. To je vrlo važno.

Dete neće odrasti samostalno ako ga stalno kontrolišu. Sa šesnaest godina, na primer, može doći do spoznaje da nije u stanju da učini ništa odgovorno. A roditelje je najlakše okriviti.

Jer ako su uvek kontrolisali, nisu dopuštali da deca budu odgovorna i nezavisna, to se odrazilo i na odrasli život.

Upoređivanje s drugima

Ovo je vrlo važna tema. Kako je u detinjstvu, tako će biti i u budućnosti.

Neke ljude roditelji nisu upoređivali s drugima. I šta mislite da se dogodilo u odrasloj dobi? Samouverene su osobe i upoređuju se samo sa sobom. Razumeju da svako ima svoje uslove i smatraju da je čudno upoređivati ​​se s drugima.

A ako su dete uspoređivali, onda će u odrasloj dobi upoređivati ​​sebe. Odatle može proizaći depresija, nesigurnost i zavist. Samo iz činjenice da su ih roditelji u detinjstvu upoređivali!

Zapamtite, dete treba upoređivati ​​samo s njim. Potrebno je da shvati kako je svaka osoba jedinstvena i da svaka ima svoje uslove i karakteristike.