Tri reči koje deca nikad ne bi smela da izgovore

Na dečjim rođendanima često mogu da se vide situacije u kojima jedno dete vređa drugo - gura ga, otima mu igračke ili prekida red. U takvim trenucima mnogi roditelji instinktivno reaguju tako što svoje dete vode do drugog deteta i traže da izgovori tri reči: "Žao mi je". Međutim, iako deluju pristojno i sasvim u redu, ovaj potez nije najispravniji.

Prema rečima Laure Markam, dečje psihološkinje i autorke knjige "Peaceful Parent, Happy Siblings: How to Stop the Fighting and Raise Friends for Life", teranje dece na izvinjenja može da im pošalje pogrešne poruke. Takav pristup često nije usmeren na popravljanje odnosa, nego na smanjenje neprijatnosti roditelja u prisutnosti drugih odraslih osoba.

Markam objašnjava da izvinjenje pod pritiskom nije efikasno, jer dete koje nije spremno da izrazi žaljenje iz toga neće naučiti pravu lekciju. Istraživanja na području ljudskih odnosa pokazala su da izvinjenja izrečena bez iskrene želje za pomirenjem retko dovode do pozitivnog ishoda. Isto važi i za dečje sukobe.

Takav pristup može dodatno da postidi dete, što vodi u suprotnom smeru od željenog. Postiđeno dete se ne oseća bolje i ne razvija empatiju. Umesto toga, može da postane odbrambeno ili zatvoreno, čime se otežava buduća emocionalna povezanost s drugima.

Deca često i sama osećaju da prinudna izvinjenja nisu iskrena. Neka otvoreno priznaju da ih ljuti kada ih roditelji teraju na izvinjavanje, dok druga uočavaju kad neko drugi to čini bez stvarne namere, što dodatno produbljuje njihovu frustraciju.

Šta učiniti umesto toga?

Umesto da dete terate da izgovori "Žao mi je", Markam savetuje da mu pomognete da shvati šta se dogodilo i kako može da popravi situaciju. Na primer, ako je dete uzrokovalo plač drugog deteta, roditelj može da kaže: "Pogledaj, Marko plače. Hajdemo da vidimo kako možemo da mu pomognemo". Tako se dete podstiče na razvijanje saosećanja i preuzimanje odgovornosti.

Jednostavni postupci poput vraćanja igračke, pitanja prijatelja da li je dobro ili pružanja zagrljaja znače više od mehaničkog izvinjenja. Time dete uči da svojim postupcima može uticati na druge i ispraviti ono što je pošlo po zlu.

Roditelji koji žele da pokažu saosećanje drugom detetu mogu to da urade i bez prinude prema svom detetu. Umesto toga, mogu sopstvenim primerom da pokažu kako izgleda empatija i razumevanje, na primer: "Žao nam je što te Gabriel povredio, zaboravio je da koristi reči. Drago mi je što si sad bolje".

Pružite vreme za smirivanje

Važno je omogućiti detetu prostor da se smiri i obradi situaciju. Ako je uznemireno, možda mu je potreban trenutak da izrazi osećanja pre nego što može da razmisli o posledicama. Kod starije dece korisno je motivisati ih da sama smisle kako mogu da poprave situaciju, umesto da im se nameće gotova "kazna". Roditelj može da ponudi nekoliko ideja, ali bi konačan izbor trebalo da ostane na detetu.

Deca najbolje uče iz primera

Laura naglašava da je najbolji način podučavanja dece upravo lični primer. Kada roditelj pogreši ili se udalji u odnosu s detetom, važno je izviniti se i pokazati kako se ponovno uspostavlja bliskost i poverenje.

Upravo kroz takve trenutke deca uče pravu vrednost izvinjenja i razvijaju emocionalnu pismenost koja će im pomoći u svim odnosima tokom života.