3 rečenice koje možete reći detetu kako biste mu OLAKŠALI prve školske dane i jedna koju NE BI TREBALO da izgovarate

Kad mislimo na povratak u školu, prvo nam na pamet padnu knjige, sveske, olovke, pribor... Ali, toliko je toga što zaboravljamom a između ostalog - dečja osećanja.

Prvi dan škole već je iza ugla. A sigurno se svima čini kao da je još juče trajala škola... Ili možda ipak ne! Ipak, kakav nam god bio osećaj, škola samo što nije počela i valja se pripremiti za to. I ne mislimo samo na pripremu sveski, olovaka, patika, vodenih boja i ostalog na listi. Važno je pripremiti nešto sasvim drugo i razmišljati o onom najvažnijem – detetu.

Škola je nešto što se mora odraditi, hteli mi to ili ne – kao i deca. I kad počinje škola možemo se na to pripremiti tako da se uhodavamo ranije u rutinu nakon letnjeg stanja uma, tako da se opskrbimo svime na vreme i ne moramo trčati po prodavnicama u zadnji čas... No, najvažnije od svega je pripremiti dete i njegovu psihu, ono kako se oseća, na pravi način za taj važan korak. Stručnjakinja za roditeljstvo Vivijan Muraki, koja je specijalizovana za porodične traume i isceljenje, u svom intervjuu za "CTV Your Morning" rekla je da postoji niz načina na koje roditelji mogu pomoći svom detetu da se pripremi za dolazeću školsku godinu, ali postoji i nekoliko opšte prihvaćenih praksi koje bi trebalo izbegavati. Evo šta bi trebalo reći detetu, a šta izbjegavati.

„U redu je osećati se preopterećeno.“

Jedna od strategija koje Muraki preporučuje je probno vežbanje različitih školskih aktivnosti pre početka škole, a to može uključivati ​​hodanje rutom do škole ili jedenje iz kutije za ručak pre prvog dana. Možda zvuči smešno roditeljima, ali deci bi moglo biti zabavno i mnogo značiti.

Preopterećenost raznim školskim obvezama može dovesti do raznih tegoba, pa čak i bolova, a ispadi besa i teskobe skoro da su sasvim uobičajeni – samo zavisi kakvim se intenzitetom javljaju. Sve su to signali da dete možda ima problema s prelaznim periodom. Na vreme reći detetu da je u redu osećati se preopterećeno, kako bi znalo da nije problem u njemu.

„Uz tebe sam“

Kad skočimo u svakodnevnu školsku rutinu, to može biti prilično kaotično. Ali, važno je ponekad „skloniti nogu s gasa“ i osloboditi raspored u razdoblju nakon škole. O tome ne odlučuju deca, nego roditelji, koji su tu da kažu detetu gde i kada da idu. Deci je važno dati vremena da dođu kući i opuste se, jer je imati „sigurno mesto i meko mesto za sletanje“ ključno za regulaciju emocija.

„Stvori prostor da to istraže s tobom, da im kažeš: 'U redu je' i 'Uz tebe sam.'“

„Možeš ti to“

Kad poželimo dete da pripremimo za školu i ohrabrimo ga, često pomislimo da mu kažemo: „U redu, vreme je da budeš hrabar“. Iako zvuči kao podrška i podsticaj, ovo je – iako nevina - ozbiljna greška.

„Uvek s dobrim namerama kažemo 'budi hrabar'. Zvuči stvarno ohrabrujuće. Ali u stvarnosti, ono što to zapravo može signalizirati jeste: 'Nije u redu osećati ono što osećaš upravo sada, želim da mi pokažeš ovu drugu stvar.'“

Alternativni govor za „budi hrabar“, rekla je Muraki, jeste: „Razumem da je ovo teško, vidim da si nervozan ili da se bojiš i tu sam, možeš ti to.“

Ono što uvek možete uraditi i što je dobrodošlo jeste – zagrljaj. I to tako da se spustimo na detetov nivo i pitamo dete želi li zagrljaj.