Da li LJUBAV NA PRVI POGLED zaista postoji?

Ljubav na prvi pogled možda zvuči kao prizor iz romantičnog filma, ali iza trenutne privlačnosti kriju se i vrlo konkretne reakcije u našem mozgu i telu.

Antropolozi već deset godina proučavaju snimke mozga ljudi koji tvrde da su snažno zaljubljeni, a jedno hemijsko jedinjenje se redovno pojavljuje – dopamin.

Reč je o neurotransmiteru koji je povezan sa sistemom nagrađivanja u mozgu, a oslobađa se i kada zadovoljimo osnovne potrebe poput hrane ili pića. Dopamin se može osloboditi vrlo brzo pa se ljubav na prvi pogled u određenom smislu može smatrati stvarnom fiziološkom reakcijom.

Još je 2004. godine dvoje od troje Amerikanaca tvrdilo da je doživelo ljubav na prvi pogled. U istraživanju "Harper's Bazaara" iz 2017. muškarci su bili 11 posto skloniji od žena da veruju u taj fenomen.

Šta se događa u telu kada se zaljubimo?

Zaljubljivanje prati niz fizičkih i hemijskih promena. Mozak oslobađa neurotransmitere poput oksitocina i dopamina, koji izazivaju osećaj zaljubljenosti i pomažu u stvaranju povezanosti s partnerom.

U ranim fazama romantične privlačnosti raste i nivo kortizola. Upravo on može pridoneti osećaju leptirića u stomaku, ubrzanom radu srca i širenju zenica kada vidimo osobu koja nam se sviđa.

Takve reakcije mogu objasniti i zašto osoba koja doživi snažnu trenutnu privlačnost teško razmišlja o bilo čemu drugom.

I miris može imati ulogu

Nije samo izgled ono što može pokrenuti trenutnu privlačnost. Važnu ulogu može imati i miris.

Navodi se istraživanje iz 2020. u kojem su naučnici pratili nivoe hormona kod muškaraca pre i nakon što su mirisali majice koje su žene nosile tri noći tokom ovulacijske faze ciklusa.

Kod muškaraca je zabeležen porast testosterona i pad kortizola, što prema tekstu pokazuje da miris može izazvati nesvesne fiziološke reakcije povezane s privlačnošću.

Pogled u oči može pojačati privlačnost

Kontakt očima takođe može imati veliki uticaj. Prema podacima navedenima u članku, dublji kontakt očima može povećati romantičnu privlačnost.

Kada se gledamo u oči, oslobađa se feniletilamin, odnosno PEA, hemijsko jedinjenje koje može pojačati osećaj emocionalne povezanosti.

U jednom istraživanju nepoznate osobe gledale su se u oči dva minuta, a to je kod nekih učesnika bilo dovoljno da razviju snažnija osećanja prema osobi preko puta njih.

Članak navodi i istraživanje Univerziteta u Edinburgu prema kojem su ženama privlačniji muškarci s većim zenicama. Zenice se, između ostalog, šire kada gledamo osobu koja nam se sviđa.

Izgled ipak igra veliku ulogu

Iako ljubav na prvi pogled zvuči kao trenutna duboka emocionalna povezanost, fizički izgled ima veliku ulogu u tom prvom osećaju.

Istraživanje iz 2017. pokazalo je da se ljubav na prvi pogled pojavljuje kada postoji snažna fizička hemija. Drugim rečima, taj je fenomen usko povezan s neposrednom fizičkom privlačnošću koju prema nekome možemo osetiti nakon samo jednog pogleda.

Pa postoji li onda ljubav na prvi pogled?

Prema objavi, trenutna privlačnost možda nema složenost i dubinu dugogodišnje veze, ali osećaj koji ljudi doživljavaju može biti i te kako stvaran.

Hemijska privlačnost između dvoje ljudi ponekad može biti toliko snažna da već nakon jednog pogleda osećaju kao da su se zaljubili. Ljudi koji prijavljuju ljubav na prvi pogled takođe su, navodi se, često otvoreniji prema snažnim i neposrednim emocionalnim povezivanjima.

Ljubav na prvi pogled tako se nalazi negde između razuma i emocija. Nauka pokazuje da jedan kratak susret zaista može pokrenuti snažne reakcije u mozgu i telu, a hoće li taj prvi trenutak prerasti u dugotrajnu ljubav zavisi od onoga što sledi nakon njega.