„Gluma me čini vidljivim, a ja želim da budem nevidljiv“: Knjiga japanskog glumca je promenila Ahmetov život

&bdquo;Upoznao sam mnogo novih mesta i mnogo novih ljudi. Siguran sam da, da se nisam bavio glumom, ne bih živeo ovakav život. Bio bih mnogo usamljeniji i vi&scaron;e bih bio sam sa sobom&ldquo;, kaže &Scaron;ungar u intervjuu za turski magazin GQ.Iako voli da se povlači u svoj svet, gluma ga, kako obja&scaron;njava, upravo izvlači iz njegove &bdquo;jazbine&ldquo; i tera ga da upoznaje ljude sa kojima se inače možda nikada ne bi susreo.&bdquo;I dalje poku&scaron;avam da pronađem prostore u kojima mogu da budem sam, ali gluma je za mene gotovo sredstvo socijalizacije koje me izvlači iz moje jazbine&ldquo;, iskren je glumac. Empatija je neophodna ako čovek želi da razume tuđu prirodu Kroz različite uloge upoznaje i različite načine razmi&scaron;ljanja. Posebno mu je važna empatija, jer likove ne poku&scaron;ava da posmatra kroz jednostavnu podelu na dobre i lo&scaron;e.&bdquo;Omogućava mi da upoznam ljude koje, da živim drugačiji život, nikada ne bih sreo, da razumem prirodu i različite priče i da se susretnem sa velikim brojem različitih varijacija kroz koje mogu da razvijam empatiju&ldquo;, obja&scaron;njava.Veruje da upravo takav pristup glumi može da promeni čoveka.&bdquo;Nakon &scaron;to toliko različitih ljudi, života, pojmova i misli poku&scaron;ava&scaron; da oživi&scaron; kroz empatiju i nakon &scaron;to poku&scaron;ava&scaron; da bez osuđivanja pristupi&scaron; likovima, ne govoreći &lsquo;dobar&rsquo; ili &lsquo;lo&scaron;&rsquo;, čini mi se da vi&scaron;e ne može&scaron; da bude&scaron; lo&scaron; prema nekome na ulici, svojoj porodici, životinjama ili prirodi&ldquo;, kaže &Scaron;ungar.Ipak, u njegovom odnosu prema glumi postoji zanimljiv paradoks. Bavi se profesijom koja ga čini vidljivim, ali upravo je nevidljivost ono čemu teži.&bdquo;Iako je gluma profesija koja čoveka čini vidljivim, ona u sebi nosi filozofiju prema kojoj, ako želi&scaron;, može&scaron; veoma lako da postane&scaron; nevidljiv. Zato sam svoju motivaciju za glumu uvek poku&scaron;avao da objasnim rečima: &lsquo;Želim da budem nevidljiv&rsquo;&ldquo;, kaže on. Knjiga japanskog glumca mu je promenila život U toj ideji dodatno se prepoznao kada je u knjižari nai&scaron;ao na knjigu The Invisible Actor japanskog glumca Jo&scaron;ija Oide.&bdquo;Ona mi je dala osećaj da sam, bez obzira na udaljenosti i bez obzira na to &scaron;to se geografski prostori možda nikada ne dodiruju, prona&scaron;ao prijatelja koji život doživljava na isti način kao ja i kome se osećam veoma blisko. Pomislio sam: &lsquo;Dakle, nisam sam&rsquo;&ldquo;, priseća se glumac.Njegov proces pripreme za ulogu takođe podrazumeva povlačenje. Kada radi na novom liku, mnogo hoda i ćuti, a svet počinje da posmatra iz perspektive osobe koju treba da odigra.&bdquo;Mislim da se, dok se pripremam za lik, veoma povlačim u sebe. Ulazim u period kada mnogo hodam i mnogo ćutim. Počinjem, nehotice, da gledam svet iz njegove perspektive&ldquo;, obja&scaron;njava &Scaron;ungar. Dok se priprema za ulogu, analizira likove... Likove nikada ne posmatra kroz kategorije &bdquo;dobar&ldquo;, &bdquo;lo&scaron;&ldquo;, &bdquo;u pravu&ldquo; ili &bdquo;u krivu&ldquo;. Umesto toga, poku&scaron;ava da ih razume.&bdquo;Osim onoga &scaron;to je napisano, u glavi stvaram priče o njemu, ali iskreno, nemam neku metodu koju bih mogao precizno da objasnim. To je pomalo kao biti čovek&ldquo;, kaže.Zanimljivo je, međutim, da se sve ono o čemu tokom pripreme intenzivno razmi&scaron;lja menja kada snimanje počne. Tada, kaže, prestaje da analizira i jednostavno počinje da postoji u trenutku.&bdquo;Dok tokom pripreme veoma mnogo razmi&scaron;ljam, obično shvatim da, kada počne snimanje ili scena, vi&scaron;e ni o čemu ne razmi&scaron;ljam. Samo delujem. I to mi veoma prija&ldquo;, priznaje. ...a kad zaigra, pu&scaron;ta ih da ga vode Upravo tada oseća posebnu slobodu. U svakodnevnom životu njegov um neprestano radi, dok mu gluma omogućava da na trenutak prestane da sve kontroli&scaron;e i obja&scaron;njava.&bdquo;Ne znati je veoma dobar osećaj. Kao da u životu stalno moramo sve da znamo, da imamo kontrolu i da umemo da opi&scaron;emo ono &scaron;to osećamo. A kada glumim, ne znati ni&scaron;ta i samo ostati u tom trenutku deluje mi veoma oslobađajuće&ldquo;, kaže &Scaron;ungar.Replike mu nakon zavr&scaron;etka projekta ne ostaju nužno u glavi, ali veruje da je nemoguće provesti mesece sa nekim likom, a da on na neki način ne ostavi trag.&bdquo;Ako vas čak i kratak susret sa nekim koga sretnete dok hodate može promeniti, nemoguće je da lik sa kojim ste živeli mesecima ne ostavi nikakav trag u vama&ldquo;, zaključuje glumac.

„Gluma me čini vidljivim, a ja želim da budem nevidljiv“: Knjiga japanskog glumca je promenila Ahmetov život

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest