Ova građevina u Indiji je SIMBOL VANVREMENSKE LJUBAVI MUŠKARCA PREMA ŽENI: Da li znate priču o Tadž Mahalu?

Postoji mnogo velikih spomenika na svetu, ali nijedan ne predstavlja tako lepo ljubav i odanost kao što je Tadž Mahal.

Ali njegova lepota ne leži samo u veličanstvenoj arhitekturi i zapanjujućem belom mermeru, koliko god oni nesumnjivo bili impresivni. Upravo značenje iza građevine zaista pokreće legende, inspiriše ljude i priče, jer je Tadž Mahal bezvremenski simbol muževljeve ljubavi prema ženi.

Spomenik je izgradio Šah Džahan, peti car Mogulskog carstva, koji je vladao od 1628. do 1658. godine. Kao što je bio običaj, Šah Džahan je imao nekoliko žena tokom svog života, ali njegova omiljena je bila Arjumand Banu Begum, poznata kao Mumtaz Mahal.

Mumtaz Mahal je bila iz plemićke persijske porodice, a njen otac je stekao moćan položaj na dvoru cara Akbara. Bila je odlična kombinacija za budućeg cara Šah Džahana, te su se verili u tinejdžerskim godinama, a datum venčanja je određen pet godina ranije, na savet dvorskih astrologa, kako bi zvezde bile savršeno usklađene za njihov brak.
Kako se ispostavilo, njihov brak nije bio samo brak iz interesa i povezanosti moćnih porodica. Njih dvoje su se zaljubili, a Šah Džahan je svoju suprugu nazvao Mumtaz Mahal, što na persijskom znači "uspešna iz palate".

Iako je Šah Džahan imao i druge supruge, one su za njega bile samo senke pored blistavog svetla Mumtaz Mahal. Tokom njihovog devetnaestogodišnjeg braka, njih dvoje su imali vrlo blisku vezu; Mumtaz Mahal je bila Šah Džahanova stalna pratilja, čak i kada je putovao u vojne kampanje, i on je slušao njene savete o svemu.

Kada je Šah Džahan postao car, imenovao ju je glavnom caricom i dodelio joj, između ostalog, titule Kraljica sveta i Kraljica doba. Obasipao je svoju ženu skupocenim poklonima, od nakita do zemlje; davao joj je neviđeni džeparac od milion rupija godišnje i dao joj je da ukrasi rezidenciju najfinijim zlatom i draguljima.

Mumtaz Mahal i Šah Džahan su zajedno imali četrnaestoro dece – ali tragedija ih je zadesila pri rođenju poslednjeg deteta: Mumtaz Mahal je umrla od krvarenja.

Uznemiren, Šah Džahan je svoju tugu pretočio u spomenik koji će stajati kao svedočanstvo njegove večne ljubavi prema svojoj supruzi.

Bilo je potrebno više od 20.000 zidara, radnika i molera da izgrade Tadž Mahal tokom 22 godine, pod nadzorom velikog tima stručnih arhitekata.

Konačno je završen 1653. godine, a Mumtaz Mahal je tamo sahranjena. U skladu s muslimanskim običajem, kripta i sarkofag bili su jednostavni, ali iznad njih je izgrađena mnogo razrađenija komora sa kenotafom (lažnim sarkofagom).

Pred kraj života, Šah Džahana je svrgnuo njegov sin Aurangzeb i stavio ga u kućni pritvor u tvrđavu Agra. Odatle je Šah Džahan posmatrao mauzolej svoje supruge na reci Jamuni.

Šah Džahan je preminuo 1666. godine. Tadž Mahal je bio projektovan samo za Mumtaz Mahal, ali nakon očeve smrti, Aurangzeb nije želeo da ulaže trud u izgradnju grobnice za njega, te je naredio da se njegov otac sahrani u Tadž Mahalu.

Tako će ljubavnici sada ležati zajedno zauvek.

Komentari (0) Ostavi komentar