Pevačica ISKRENO O PORODIČNOJ TRAGEDIJI: Moj brat je nažalost DIGAO RUKU NA SEBE... Bio je veselog karaktera, ljudi su voleli da budu u njegovom društvu

Nataša Mihajlović je pre 20 godina izgubila brata, koji je izvršio samoubistvo. Nadahnuta najtežim životnim iskustvom, napisala je pesmu „Probudi me, zovi me“, a tome kako se borila svih ovih godina saznajemo upravo od nje danas, a razgovarali smo i sa psihijatrom prim. dr Brankom Vukovićem koji nam je pričao o prevenciji samoubistva, depresiji i anksioznosti.

Pesmu je napisala pre 10 godina, ali ipak je sada odlučila da je objavi.

„Moja sreća je što sam ja umetnica i što na taj način mogu da iskažem sve svoje emocije. Zahvalna sam što uopšte imam tu mogućnost. Upravo sam zato ovde danas, da bih prenela ovu poruku koja je važna meni, mojoj porodici i prijateljima, a mislim da je važna i drugim ljudima da je čuju a to je da slušaju ljude oko sebe. Da zaista kada pitate nekog kako si, da slušate i ćutite, i da ne stavite sebe u prvi plan. Da vratimo tu nežnost u našu komunikaciju“, rekla je Jelena.

Pevačica je ponosna zbog svih reakcija koje je njena pesma izazvala među publikom, jer joj je bilo važno da kroz pesmu „Probudi me, zovi me“ ljudi shvate koliko smo svi ljudi, koliko smo krhki i da prihvatimo sve te emocije koje imamo u sebi.

„Nekada se desi da porodica i ne želi da prepozna nešto. Ona vidi, ali ne želi da razume na taj način. Pogotovo kada se radi o psihičkim problemima, kada je u pitanju najava suicida ili taj apel ’pomozite mi’, kada ljudi daju neke signale, a porodica to ne razume. To su vrlo diskretni signali“, govori psihijatar dr Vuković.

Nataša je otkrila kako su ona i roditelji prihvatili informaciju kada je došlo do samoubistva.

„Moj brat je bio jedan veseo karakter, kao što sam i ja, jedan harizmatičan momak, talentovan za muziku. Voleo je da peva i da stvara. Međutim, ne možete vi to da prepoznate. Išao je on kod psihologa i tada je dobio dijagnozu blage anksioznosti. Mislim da je kod mog brata bio slučaj trenutka. On je nažalost digao ruku na sebe kada je gledao televiziju. Godine 2004. desio se jedan slučaj koji je prenesen u medijima, kada su svi ljudi bili u ogromnom strahu. Ja sam ga zatekla sa upaljenim televizorom i tim vestima. Zato bih sada želela da kažem jako je važno kako pričamo, šta plasiramo i na koji način prenosimo informacije u medijima“, priseća se Nataša.

Ona je tada takođe bila mlada i imala velike strahove, i odmah je tada potražila pomoć psihoterapeuta.

Pošto je on bio njen najveći muzički uzor, Nataša ističe da je on sa njom svakog dana i smatra da ona ispunjava njegov zacrtani zadatak.

Depresija kod njega nije bila transparentna, šta više, ljudi su voleli da budu u njegovom društvu, jer je bio veliki šaljivdžija, ističe umetnica.

Njenu ispovest u celosti možete poslušati u nastavku: