U njenim rukama i kamen omekša: Ljiljana iz Čačka stvara prelepe i neobične slike, a koristi samo jedan materijal (FOTO)

„Zvuk zveckanja kamena je nešto što me ispunjava. Dok radim, uživam. Ovo je moj radni prostor gde ja delim ljubav sa kamenom. Uživam u zvuku, uživam u njegovim bojama i pravim svoja mala nova dela. Svaki kamenčić naći će neku svoju primenu. Naći će neko svoje mesto, novu priču. Daću mu dušu, a on meni ljubav,” rekla je za RINU ova Čačanka koja kamenu daje, kako kaže, život u pokretu.

​Ljilja Ristić je rođena Čačanka koja zvuk zveckanja i oblik kamena pretvara u slike koje govore više od reči.

„Ja sam zavolela kamenčiće i pronašla sam sa njima jednu lepu saradnju. Pa sam došla do određenih figurina. Godinama pravim te malene figurice. Kamen mi je inspiracija“, kroz osmeh objašnjava ova darovita umetnica.

Foto: Rina

Postoje ljudi duboko vezani  za prirodu, kao što je Ljilja, ali ona joj na slikovit i kreativan način uzvraća pruženo.

Priroda je za ovu umetnicu ključ koji je vodi kroz njen svet, a u tom stvaranju posebno je oduševljavaju boje i glatkoća kamena.

„Kamen nam je dao mnogo, kao deci Lego. Danas je za mene to igra kamena, prirodni Lego”, priča ona.

Kamenčići sa raznih obala i puteva, koje je priroda godinama i vekovima oblikovala, stižu na Ljiljin dlan i dobijaju novi život.

„Inače volim da putujem i sa tih putovanja po neki kamenčić donesem kao suvenir i uspomenu. Potom, eto, nađem i njemu primenu, a moji dragi prijatelji i poznanici koji znaju šta radim, kažu da mi je najlepši poklon doneti upravo kamenčić“, objasnila je kroz osmeh Ljiljana.

Kroz svaku sliku ove umetnice prožima se ljubav kao dar.

Foto: Rina

„Neke slike imaju dosta manje kamenja koje sam iskoristila u radu. Recimo, tri ili četiri kamena čine jednu figuru, do pet. Međutim, na pojedinim slikama možemo videti nešto više kamenčića. Recimo, na jednoj od omiljenih slika mogu se videti zaljubljeni ljudi, porodični ljudi, a simbol srca u noći predstavlja ljubav umesto meseca“, prepričava jednu od svojih slika.

Dakle, svi znaju da kamen ćuti vekovima, ali tek kada mu priđete bliže, možete videti da piše mnogo više priča od brojnih knjiga.

U Ljiljinim rukama kamen prestaje da bude nemi svedok prirode i postaje nosilac emocije, uspomena i poruka. Njena umetnost nas podseća da je ponekad dovoljno zastati, pogledati sitnice i u njima pronaći čitav jedan svet.