Čuveni francuski vojskovođa ili prvi serijski ubica? Svedočenja o ovom ratniku LEDE KRV U ŽILAMA

Rođen 1405. godine Žil de Re vaspitavan je da bude najobrazovaniji i najodvažniji francuski plemić. Svakako je bio jedan od najbogatijih.

Sve do danas, ovaj čovek ostaje jedna od najmračnijih i najkontroverznijih ličnosti u francuskoj, ali i svetskoj istoriji - proslavljeni ratni heroj, ali i monstrum, silovatelj i pedofil, a možda jedan od prvih dokumentovanih serijskih ubica u istoriji.

Maršal u 25. godini!

Žil je bio toliko dobar vojskovođa da je njegovo vojničko umeće i hrabrost bilo poznato i tadašnjem francuskom kralju Šarlu VII Pobedniku. Njegovu hrabrost i odanost navodili su kao primer najčistijeg patriotizma.

Jovanka Orleanka imala je viziju da joj anđeo govori kako mora da spasi Francusku i kako će kralj Šarl VII pobediti u stogodišnjem ratu i osloboditi Francusku od engleskog terora. U tom poduhvatu, kraj nje je bio upravo Žil de Re.

Od 1427. do 1435. on je komandovao francuskom vojskom. Godine 1429. borio se protiv Engleza zajedno sa Jovankom Orleankom u bitci za Orlean, boju koji je označio prekretnicu u sukobu koju mi danas znamo pod imenom Stogodišnji rat.

Zbog zasluga, kralj Šarl VII Žilu je dodelio najviše vojno zvanje proglasivši ga maršalom Francuske kada je imao samo 25 godina.

Nedugo zatim, Orleanka će 1431. goreti na lomači, a njena “desna ruka” neće ni prisustvovati suđenju...

Imaće “pametnija posla”...

Raskošan život bivšeg vojskovođe

Za to vreme, Žil de Re baviće se trošenjem krvavo zarađenog novca. Postepeno se povlačio iz javnog života i vremenom u potpunosti okrenuo uživanju i porocima. Finansirao je sopstvene pozorišne predstave, kupovao umetnine i živeo raskošno nekontrolisano trošeći novac.

E sad, Žil de Re jeste bio jedan od najbogatijih ljudi Francuske, ali - svaki novac može da se potroši! Rasipnički život uskoro je došao na naplatu.

A kada je bogatstvo počelo da presušuje, Žil de Re se okrenuo alhemiji. U prvo vreme, kao i mnogi, želeo je da pretvori metal u zlato. Kada to nije uspelo, a pod uticajem raznih šarlatana, zagazio je u mnogo mračnije vode...

Okretanje okultnom

Krajem tridesetih godina XV veka Žil de Re posvećuje se svom mračno okultnom hobiju. Uz pomoć nekoliko druida i pomagača izvodio je obrede u pokušaju da prizove demona po imenu Baron. Verovao je da mu demoni mogu vratiti bogatstvo, ali da za to traže krvnu žrtvu.

Tada i zvanično počinje njegova propast...

Između 1432. i 1440. godine, stotine dece, uglavnom dečaka iz siromašnih porodica, nestalo je u okolini de Reovih zamkova. U to vreme harala je glad i očevici su davali izjave da su viđali dečake koji bi prosili ispred zamka. Kada bi jednom ušli unutra, gubio bi im se svaki trag. Bilo je i roditelja koji su kasnije svedočili da su de Reove sluge dolazile i pitale ih da decu pošalju u zamak kako bi tamo radila kao sluge. Nijedno od njih više se nije javilo!

Zbog moći i uticaja koji je imao, de Reovi zločini dugo su prolazili neprijavljeno. Međutim, napravio je grešku kada je zbog spora oko imenovine ušao u sukob sa jednim sveštenikom. To je pokrenulo crkvenu istragu.

Otkriveni su nagi leševi dece i de Re i nekoliko njegovih slugu je uhapšeno.

Suđenje “monstrumu”

Suđenje 1440. bilo je senzacionalno. Svedočanstva roditelja nestale dece i priznanja njegovih saučesnika bila su zastrašujuća. Žil i njegove sluge su kidnapovali decu, mučili ih i ubijali u ritualne i sadističke svrhe.

Svaki dečak je isprva tretiran poput plemića - bio bi okupan, obučen u lepo odelo i nahranjen. Tek nakon što bi deca bila potpuno zadovoljna i opuštena, odvođena su u Reove tajne odaje. Tamo bi ih čekao pravi pakao!

Njegovi saučesnici su tvrdili da je de Re žrtve lično mučio i da je uživao u njihovom užasu kada su postajali svesni da im se bliži smrt. Prvo bi ih mučili, zatim silovali i na kraju ubili.

Tačan broj žrtava nije poznat, ali se procenjuje da ih je bilo između 80 i 200, mada neki izvori navode i veće brojeve.

Egzekucija, nasleđe i misterija

Žil de Re je na mukama priznao zločine - ubistva i slovanja “140 ili više” dece. Sa dva saučesnika osuđen je na smrt. Dozvoljeno mu je da se ispovedi i kažu da je tada molio za milost.

Žil de Re obešen je i nakon toga spaljen u Nantu 26. oktobra 1440. godine zajedno sa svojim saradnicima. Insistirao je da umre prvi.

Iako najveći broj istoričara smatra da je de Re bio odgovoran za zločine zbog kojih je stradao, danas postoje i oni koji tvrde da je čitav slučaj izrežiran i da je Žil možda bio žrtva političke nameštaljke kako bi crkva i neki plemići prisvojili njegovu zemlju.

Ipak, većina se slaže da su dokazi o njegovim zločinima previše detaljni i brojni da bi bili u potpunosti izmišljeni.

Veruje se da je lik Žila de Rea poslužio kao inspiracija Šarlu Perou za čuvenu bajku "Plavobradi" (“Bluebeard”). To je priča o plemiću koji ubija svoje žene, iako je stvarni Žil ubijao decu, a ne supruge, prenosi Istorijski zabavnik.