Danas SLAVIMO SVETA TRI JERAHA: Obavezno ispoštujte ovaj običaj, kao i posebna NARODNA VEROVANJA - kako bude danas, tako će biti cele godine

Sveta tri jerarha zapravo su svetitelji Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti, a svaki od njih ima svoj dan praznovanja u januaru.

Praznik Sveta tri jerarha je praznik vaseljenskih hrišćanskih učitelja, bogoslova i svetitelja - Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog.

Na ovaj praznik služe se liturgije u slavu svetitelja koji su svojim umom, obrazovanjem i načinom propovedanja hrišćanstva prevazišli svoje savremenike, a svojim bogoslovljem zadužili sveukupno hrišćanstvo zauzevši visoko mesto u istoriji hrisćanske crkv.

Sveta tri jerarha, odnosno ovaj zajednički praznik ustanovljen je u 11. veku, u vreme cara Aleksija Komnena, zbog čudne rasprave u narodu oko toga koji je od trojice svetih najveći: Grigorije zbog dubine uma, Vasilije zbog čistote i hrabrosti, ili Zlatousti zbog čudesen rečitosti i jasnoće izlaganja vere. Njihove pristalice su se čak i različito nazivali: Vasilijani, Grigorijani i Jovaniti.

Promislom Božjim ovaj spor je rešen na koristi Crkve i slavu svetitelja, jer se oni, svaki ponaosob, a potom sva trojica, javiše episkopu evhaitskom Jovanu rečima da su oni jedno u Boga i da među njima nema ništa protivrečno.

Posavetovali su episkopa da im napiše jednu zajedničku službu i odredi zajednički dan praznika. Tako je među narodom spor srećno rešen i određen 12. februar, kao zajednički praznik ovih svetitelja.

Pravoslavni grčki narod ih smatra ne samo crkvenim, već i nacionalnim i školskim praznikom.

Svaki od ovih crkvenih otaca praznuje se posebno u istom mesecu - Sveti Vasilije Veliki 1. januara, Sveti Georgije Bogoslov 25. i Sveti Jovan Zlatousti 27. januara, po julijanskom kalendaru koji poštuje SPC.

Običaji i verovanja

Ovaj veliki praznik treba provesti u dobrom raspoloženju, miru i slozi – običaj je da se zasviraju frule i da se vernici vesele.

Narodna verovanja kažu da Sveta tri jerarha štite ljude i životinje od mrazeva i zlih vetrova. Po vetrovima koji budu duvali prognozira se kakvo će biti vreme tokom cele godine.

Veruje se da će godina biti dobra i bogata ukoliko duva južni vetar, a da "severac" donosi lošu godinu s hladnim vremenom. Istočni vetar donosi nestašice, a zapadni izobilje ribe i mleka. Ako vetra nema, čeka nas bogata godina.